Skupština Crne Gore usvojila rezoluciju o genocidu u Jasenovcu. Za rezoluciju glasala su 42 poslanika, uz jedan glas protiv

Skupština Crne Gore usvojila je Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mathauzen. Crnogorski parlament će svake godine slati delegaciju koja će učestvovati u programima komemoracije 22. aprila u Jasenovcu.

U Skupštini Crne Gore za rezoluciju su glasala 42 poslanika, 41 je bio "za", a jedan protiv. Kao predlagač, predsednik parlamenta Andrija Mandić rekao je da sa ponosom može da kaže da je Crna Gora prva država na planeti koja se na ovakav način odnosi prema Jasenovcu. 

Mandić je rekao da je ponosan što je rezolucija usvijena i da je mitropolit Gavrilo Dožić bio u logoru Dahau.

"Ovo je rezultat našeg dogovora i naše ideje. Niko se u ovo nije mešao sa strane. Volio bih da moje sunarodnike iz Beograda i Banjaluke na Petrovdan dočekamo u Crnoj Gori, da se bratski pozdravimo i da kažemo da smo mi jedan ozbiljan narod da ovaj region ima budućnost", istakao je Mandić.

Prilikom glasanja, poslanici DPS-a, SD-a, HGI, Bošnjačke stranke, GP URA su napustili salu.

Inače, rezolucija o genocidu u Jasenovcu, je u međuvremenu, amandmanima ZBCG preimenovana u "Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen".

Dan sećanja - 22. april

Prema rezoluciji, Skupština Crne Gore odlučila je da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležavati svake godine. 

Tekst rezolucije o genocidu u Jasenovcu počinje konstatacijom da se ona pokreće "polazeći od najviših vrednosti ustavnog poretka i opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava”.

"Uvereni da su znanje i svest građana o masovnim stradanjima preduslov za borbu demokratskog sveta protiv totalitarnih ideja i sličnih projekata, progona na etničkoj ili verskoj osnovi, kao i kršenja ljudskih prava”, rezolucija je neophodna, posebno imajući u vidu da je prema nepobitnim dokazima osnovan koncentracioni logor smrti u Jasenovcu, u kojem su u periodu od 1941. do 1945. godine mučeni i ubijani Srbi, Jevreji, Romi, Hrvati, kao i drugi narodi”, dodaje se.

Navodi se da Skupština Crne Gore osuđuje svako poricanje genocida u Jasenovcu i poziva na očuvanje sećanja na te tragične događaje kroz obrazovne programe i aktivnosti koje će spriječiti bilo kakav oblik revizionizma.

Rasprava u parlamentu

Prethodno, komentarišući napade na poslanike Pokreta Evropa sad (PES), Mandić je rekao da ne veruje da oni kojima su glavni akteri bili heroji Skaj komunikacije, Radoje Zvicer i Neno Kaluđerović, danas napadaju grupu čestitih poslanika.

"Danas radimo veliku stvar glasajući za ovu rezoluciju. Pomerićemo Crnu Goru korak napred od onog dna, gde su nas doveli ovi koji su zarobili državu vezama sa organizovanim kriminalom. Videli ste gde su završili bivši čelnici pravosuđa", rekao je Mandić.

Naveo da su se i pre 1918. godine u Crnoj Gori na Vidovdan donošene važne odluke.

Istakao je da njihovoj generaciji, koja se ne bavi švercom, pripala čast da pomeri Crnu Goru korak napred.

Poslanik PES-a Miodrag Laković rekao je da neće glasati za Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, te da će tada napustiti salu.

Mandić: Rezolucija nije uperena ni protiv jednog naroda

Prethodno je Odbor za ljudska prava i slobode podržao je predlog Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, koji je Skupštini Crne Gore podnela grupa od 43 poslanika.

Sedam poslanika je bilo za predlog Rezolucije. 

Mandić kaže da Rezolucija o Jasenovcu nije uprena ni protiv kojeg naroda.

Predsednik crnogorske Skupštine je na sednici Odbora poručio da treba podići svest o tragičnim događajima, kako se oni nikada ne bi ponovili.

"Stvaramo temelj za izgradnju istinski pomirenog društva. Apsolutna većina je podržala ovaj predlog", istakao je Mandić.

(RTS, RTCG, Vijesti)