Slavica Radovanović, seizmolog: Zemljotres u Turskoj posledica je toga što Arabijska ploča gura Anadolijsku ploču, koja se kreće prema Grčkoj i Balkanskom poluostrvu. Mi smo takođe ugroženi

Razorni zemljotres u Turskoj, koji se osetio i u Siriji utiče i na prostor Balkanskog poluostrva, kaže seizmolog Slavica Radovanović. Ovi zemljotresi svedoče da se nakupilo mnogo energije i da će ona sada početi da se realizuje, a realizacija u jednom prostoru uvek izaziva zaoštravanje situacije u drugom.

Ovako seizmolog Slavica Radovanović objašnjava na koji način razorni zemljotresi u Turskoj mogu da utiču na naše prostore. Prema njenim rečima, zemljotres u centralnoj Turskoj posledica je toga što Arabijska ploča gura Anadolijsku ploču koja se kreće prema Grčkoj i Balkanskom poluostrvu.

„Mi smo ugroženi čitavim tim kretanjem ploča. Naši zemljotresi su posledica tih globalnih kretanja. Anadolijska ploča se rotira i pritiska Grčku, a Grčka se zbog te rotacije, kod Helenskog rova, podbija Evroafričku ploču. Mi smo sada na severozapadnim marginama tih svetskih događaja“, objašnjava Radovanovićeva.

Ne postoji granica u kretanju ploča i ne postoji prepreka koja bi onemogućila da kretanje Arabijske i Anadoljske ploče utiče i na nas, dodaje ona.

„Zadnjih desetak godina imali smo manji broj zemljotresa umerenih jačina. Slabih smo uvek imali oko hiljadu, ali nismo imali magnitude četiri, pet. Poslednji je bio Kraljevo 2010, nešto jače magnitude. Znači nešto slabiji od Kraljeva ili kao Kraljevo. Oživeo nam je definitivno prostor Šumadije, ali imamo i istočnu Srbiju u kojoj od 1893. nismo imali jak zemljotres“, konstatuje Radovanovićeva.

Nikada ne možete tačno da odredite u kojoj će se žarišnoj zoni dogoditi zemljotres, jer se, kako naša sagovornica kaže, procesi račvaju, ali sigurno je da će neke zone imati svoju aktivnost. Ona podseća da su se jaki zemljotresi dogodili u Albaniji i Hercegovini, u Hrvatskoj čak dva, tako da će sigurno i na našim prostorima u narednih nekoliko godina biti slične aktivnosti, zaključuje Radovanovićeva.

Seizmička aktivnost u Turskoj će se i dalje razvijati, samo se ne zna u kom pravcu

Seizmolog Slavica Radovanović kaže za RTS da je uzrok zemljotresa u Turskoj velika akumulacija seizmičke energije. Seizmička aktivnost će se, dodaje, na tom prostoru dalje razvijati, samo se još ne zna u kom pravcu. "Tu ima dosta pripremnih žarišta za jake zemljotres", navodi Radovanovićeva.

Slavica Radovanović je gostujući u Dnevniku RTS-a da je prostor istočno-anadolijskog raseda, pogranična zona Turske i Sirije gde se sučeljavaju dve tektonske ploče.

"Poznato je da na granicama sučeljavanja dve tektonske ploče ima najviše zemljotresa. Za sada je zahvaćena neka zona od 200 kilometara sa epicentrima potresa od kojih su dva najjača bili onaj noćašnji i onaj oko podne koji je bio u severnim delovima te zone", ističe Radovanovićeva.

Uzrok zemljotresa je, dodaje, velika akumulacija seizmičke energije.

"Arabijska ploča se kreće ka severu i duž Mrtvog mora i Libana one klize jedna pored druge i gura taj deo gde je Turska i na tim prostorima je godišnje pomeranje 17 santimetara. Zamislite taj ogroman prostor kakav je Arabijsko poluostrvo kad 17 santimetara godišnje pritiska Tursku, onda u toj zoni moraju da se događaju i ovakvi zemljotresi, s tim što se deo seizmičke energije prenosi i na severno-anadolijski rased, a zatim i na Balkansko poluostrvo", navodi Radovanovićeva.

Na pitanje da li je ovaj zemljotres mogao da se predupredi, dodaje da kada je u pitanju zemljotres je vrlo jednostavno - gradite u skladu sa principima, istražujte tlo koliko je to neophodno i dobićete uslove za izgradnju objekata koji se neće srušiti kad je zemljotres.

"Ako pogledate snimke koji su se danas najčešće prikazivali gde je u jednom centralnom delu čitav jedan kvart porušen, a okolo stoje neporušeni objekti. To jako sugeriše da tlo nije bilo dovoljno istraženo. Ona zgrada koja propada, to je tlo izgubilo nosivost, i zgrada je kao u testo upala jer je tlo bilo loše. Svi ti elementi dovode do toga da ako se ne istraže kako treba da ima ovoliki broj žrtava i ovako veliki broj srušenih objekata", ukazuje Radovanovićeva.

Seizmička aktivnost će se, dodaje, na tom prostoru dalje razvijati.

"Tu ima dosta pripremnih žarišta za jake zemljotrese. Sigurno će to biti, samo još nismo sigurni na koju stranu će se seizmičnost razvijati. Odmah posle ovoga se dogodio zemljotres u starom turskom žarištu kod Istanbula, a desetak minuta posle posle glavnog zemljotresa je bio i jedan zemljotres magnitude 4,6 u Vranči koja je na određeni način teritorijalno najbliže i najveće žarište koje bismo mi mogli da osetimo", navodi Radovanovićeva.

To što je registrovano kod Bora su, kaže, najčešće posledice miniranja.

"U tom delu istočne Srbije imamo jako malo zemljotresa, taj prostor nije tako seizmički aktivan. Aktivniji je deo istočne Srbije prema Velikoj Moravi. Mi smo dosta daleko od prostora koji je trenutno aktivan, ali ta aktivnost neće se samo realizovati u tom prostoru, ona je vezana za čitav prostor istočnog Mediterana. Svi ćemo sigurno narednih godina primetiti veći broj slabijih zemljotresa. Mi u Srbiji smo na periferiji svih događaja, naši zemljotresi su mnogo slabiji i bićemo u prilici da neke od njih i osetimo", zaključila je Radovanovićeva.

Nemoćni ste ako se ne vrši kontrola gradnje

"Nekoliko elemenata utiče na to da pri istoj magnitudi zemljotresi imaju različite posledice. Jedan je gradnja, drugi je vreme kad se dogodio i treći partametar je dubina na kojoj se dogodio zemljotres", objasnila je seizmolog Slavica Radovanović.

Kako je navela, zemljotres koji je pogodio Tursku i Siriji imao je visoku magnitudu i dogodio se u prostoru u kome je veliki broj objakata koji su zidani van standarda.

„Sagrađeni su pre nego što su doneti inovirani standardi u Turskoj, sagrađeni su na tlu koje nije pogodno za gradnju, dogodio se u vreme kada je veliki broj ljudi bio u kućama“, pojašnjava Radovanović.

Na pitanje od čega zavisi razornost, kaže da je za to presudno koliko je energije uspelo da se sakupi u prostoru.

„Zavisi i od dužine raseda koji je aktiviran. Zamislite da imate prostor dužine 100 kilometara i da se dva bloka dodiruju, da su veliki pritisci i u jednom trentuku ta dva bloka kliznu. Kada jedan veliki prostor učestvuje u akumulaciji seizmičke energije, kada je veliki pritisak, onda se dogodi veliki zemljotres“, rekla je.

Napominje da nije uobičajeno da se dogode dva potresa skoro iste, velike magnitude, ali dodaje da za Tursku možemo da kažemo da jeste.

„Zemljotres kod Izmita 1999, posle mesec dva dogodio se još jedan slične jačine na rastojanju od 100 kilometara što liči na današnju situaciju. Jer sva energija nije mogla da bude istrošena prvim zemljotresom. Dogodio se prvi zemljotres, promena napona koja je nastala usled pražnjenja je dovela do dotoka dodatne energije na onaj sledeći“, objasnila je.

Napominje da je Srbija na istoj tektonskoj ploči, ali Turska ima jedan mega blok – anadolijski. Međutim, kako kaže, mi smo na periferiji događanja.

„Iako smo smešteni na mestu gde osećamo uticaj zapada, jer se Italija rotira ka prostoru Balkana i pritiska, iako se anadolijski blok rotira ka zapadu i pritiska Grčku i ti pritisci se preko Bugarske i Grčke prenose kod nas, ali mi smo daleko od tih granica. Dogodi se na tom putu puno zemljotresa, do nas doseže mali dotok seizmičke energije“, kaže seizmolog.

Podseća da je Turska velika država, koja ima jednu od najmodernijih seizmoloških mreža.

„Oni su od 1999. mnogo uložili u istraživanja, mnogo instrumenata po Turskoj, mnogo radova turski stručnjaci objavljuju vezanih za seizmologiju. Oni mogu da registruju i najslabije zemljotrese, pa ih zato registruju 20.000. Prognoza zemljotresa nije u smislu kada će biti, prognoza je urađena i Turska ima savremene karte. Sve je uradila da spremi podloge. Na kartama je definisano da je to zona gde se mogu dogoditi jaki zemljotresi. To su procesi koji zavise od mnogo faktora. Faktore ne možemo da anticipiramo da bismo mogli da kažemo tad i tad“, dodaje.

(RTS, N1)