понедељак, 29. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Славка Драшковић: Ограничена права Срба у суседству
Хроника

Славка Драшковић: Ограничена права Срба у суседству

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 17. мај 2013.

Београд - За разлику од дијаспоре, Срби у региону живе у условима непризнатих или ограничених права. Земље попут Албаније, Хрватске, Босне и Херцеговине минимизују број припадника наше националне мањине и не спроводе законе који гарантују њихова права, каже за Данас Славка Драшковић, директорка Канцеларије за дијаспору и Србе у региону.

Она додаје да у окружењу имамо и добре примере у Румунији и Мађарској, где држава помаже материјално и доделом просторија за рад српским кровним организацијама, Самоуправи Срба у Мађарској и Савезу Срба у Румунији.

- Нажалост, неслога је проблем са којим се суочавамо широм расејања. Свуда преносим поруку нашим људима да је потребно да наступају јединствено и према матици, али и према земљи у којој живе - истиче Драшковићева.

Шта је учињено на побољшању њиховог положаја у државама у којима живе?

- Доскоро држава није имала ова питања на листи приоритета, и ја сада то мењам. Завршили смо прво пресек стања, евидентирање ситуације. Да бисте урадили успешно, морате прво да знате са чиме крећете, каква је ситуација, који су проблеми, где треба да реагујете и шта су приоритети. За сваку државу у региону посебно смо саставили приоритетна питања Срба који живе тамо и предлоге мера за решења истих. Ово смо радили у координацији са организацијама Срба у свакој од земаља. Такве извештаје припремамо и за све државе у којима имамо бројну дијаспору. Списак питања која муче наше људе достављамо премијеру, првом потпредседнику и другим високим званичницима Србије да их уврсте приликом билатералних сусрета. Сличан документ правимо и за евидентирање положаја српске дијаспоре у земљама у којима је она бројна заједно са Скупштином дијаспоре. Акциони план за спровођење стратегије за дијаспору, који је у завршној фази, биће основни документ којим ће њихов положај поправити и помоћу којег ће се држава Србија заузети за своју дијаспору и Србе у региону не само декларативно као до сада већ суштински.

Мислите ли да је враћено поверење Срба из дијаспоре у државу, јер су махом веома разочарани због лошег односа државне администрације према њима у претходним деценијама?

- Поверење још није враћено. И оно треба обострано да буде враћено, не само поверење Срба из дијаспоре у Србију већ и државе у дијаспору. Дијаспора чека да Србија, не само декларативно, већ делима, каже: „Ви сте једнаки држављани Србије као и они који живе у Србији, и ми ћемо заједно да радимо на процесу транзиције и демократизације земље. Треба нам ваше знање и искуство из демократских земаља из којих долазите.“ Управо радим да до такве суштинске заједничке платформе дође. Позвала сам, уз подршку председника Републике Томислава Николића, истакнуте појединце српске дијаспоре крајем маја и очекујем да буде речи о томе на том скупу, као и при заседању Скупштине дијаспоре ове године.

Какав је положај Срба у дијаспори?

- Веома различит зависно од земље у којој живе, образовног нивоа и економске моћи, док је код Срба у региону одређен унутрашњим законима и политичким приликама. У Америци, Канади, земљама Европске уније, наша дијаспора је веома добро интегрисана, са много успешних појединаца у пословном, јавном и политичком животу. У САД-у на пример имамо Американце српског порекла као сенаторе, конгресмене, ЦЕО великих компанија, у Немачкој су ове и претходних година Немци српског порекла проглашени за менаџере године, у Аустрији су се Срби исказали у власти локалних самоуправа и веома су активни у Радничкој комори. Приликом посете Бечу састала сам се и са аустријским званичницима и заложила се да наш народ добије статус националне мањине. С друге стране, српска емиграција у свету суочава се са истим проблемима као и остали досељеници, као што су отежане могућности запошљавања, добијања радних дозвола, држављанства.

Канцеларија за брзе одговоре

Са којим питањима очекујете да ће се грађани највише јављати Канцеларији за брзе одговоре?

- Моћи ће да се информишу о свему што их занима, али највише очекујемо питања о држављанству, личним документима, инвестицијама, статусним питањима. Поред пријемног формулара на сајту Канцеларије, обезбедили смо и канцеларију која ће сваког радног дана од 9 до 16 сати обезбеђивати одговоре у року до пет дана. У контакту смо с ресорним министарствима с којима сарађујемо у обезбеђивању одговора.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер