Sofija: Bugarska preti blokadom otvaranja pristupnih pregovora EU i Skoplja ukoliko se nastavi sa insistiranjem na makedonskom identitetu i jeziku

Zvanična Sofija jasno stavlja do znanja da će blokirati otvaranje pristupnih pregovora EU i Skoplja ukoliko se insistira na makedonskom identitetu i jeziku.

Istorijski spor dva suseda mogao bi da uđe u briselske hodnike i to pred decembar, kad Severna Makedonija očekuje zvanični početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.

To bi značilo da ni pristanak na promenu imena zemlje zbog spora sa Grčkom možda ne bi bio dovoljan da posle petnaest godina – toliko je Severna Makedonija zvanično kandidat za EU – počnu pregovori, prenosi Dojče vele.

Dokument iz Sofije nosi birokratski naziv: "Memorandum kojim se objašnjava odnos Republike Bugarske i Republike Severne Makedonije u kontekstu procesa proširenja i pridruživanja i stabilizacije". On je prošle sedmice privukao pažnju medija u Skoplju.

Prema zvaničnom bugarskom tumačenju istorije, ljudi slovenskog porekla koji žive u Severnoj Makedoniji zapravo su Bugari koji govore bugarski jezik

Memorandum na šest stranica, poslat iz Sofije u 26 glavnih gradova EU u avgustu ove godine, pojašnjava stav Bugarske o raznim istorijskim pitanjima. Ključan je, kako tvrdi Sofija, "etnički i jezički inženjering koji se dogodio" u Makedoniji u decenijama od Drugog svetskog rata.

"Pristupni put Severne Makedonije pruža dragocenu priliku njenom vođstvu da raskine sa ideološkim nasleđem i praksom komunističke Jugoslavije. Proces proširenja ne sme da legitimiše etnički i jezički inženjering koji se odvijao u bivšim autoritarnim režimima“, navodi se u bugarskom Memorandumu.

Prema zvaničnom bugarskom tumačenju istorije, ljudi slovenskog porekla koji žive u Severnoj Makedoniji zapravo su Bugari koji govore bugarski jezik, ali im je ispran mozak za vreme Titovog komunističkog režima u bivšoj Jugoslaviji i u tom procesu su veštački dobili novi "makedonski" identitet i jezik.

Bugarska koristi veliku prednost u odnosu na Severnu Makedoniju

Ovaj zahtev nije nov. To je zvanični stav bugarske države koji postoji od pedesetih godina 20. veka. Kao rezultat toga, nesporazumi u pogledu istorijskih pitanja između dva suseda često su stvarali uzavrele odnose u političkoj areni. Kao članica EU, Bugarska sada ima veliku prednost u odnosu na Severnu Makedoniju i namerava da je iskoristi.

Profesor Ulf Brunbauer, koji vodi katedru za istoriju jugoistočne i istočne Evrope na Univerzitetu u Regenzburgu, kaže da je Memorandum način na koji Bugarska "vrši pritisak nametanjem nacionalističkog pogleda na istoriju i kulturu druge države i njenog naroda".

"To bi bilo kao kad bi Nemačka rekla Austrijancima da su Nemci ili kada bi Danska Norvežane nazvala anomalijom jer su nekada bili deo njihovog carstva i jer se njihov standardni jezik kasnije razvio i odvojio od danskog", rekao je Brunbauer za Dojče vele.

Zaprepašćenje u Skoplju

Severna Makedonija uopšte postoji, a ako ta nova nacija uporno odbija da se sama ukine – Bugarska to smatra činom agresije

Memorandum je izazvao zaprepašćenje u Skoplju i osude u delovima bugarske akademske zajednice. Zamenik makedonskog premijera Nikola Dimitrov rekao je da "jezik ne podleže priznavanju ili nepriznavanju, jer se u 21. veku, posebno u Evropi, nikome ne može uskratiti pravo na samoopredeljenje i samoizražavanje".

Bugarski sociolog Ivajlo Dičev napisao je u autorskom tekstu za Dojče vele na bugarskom da je primarna "optužba" u Memorandumu činjenica da "Severna Makedonija uopšte postoji". "A ako ta nova nacija uporno odbija da se sama ukine – Bugarska to smatra činom agresije."

Nepremostive razlike i neslaganja

Tokom Drugog svetskog rata Kraljevina Bugarska je bila deo sila Osovine i zauzela je teritoriju današnje Severne Makedonije. Makedonska istorija ovaj period naziva "bugarskom fašističkom okupacijom". Ali Bugarska negira tu tvrdnju i tvrdi da su njene snage samo oslobodile svoju braću na zapadu.

U deklaraciji, koju je parlament usvojio prošle godine, Sofija je poručila Skoplju da prestane sa korišćenjem sintagme "fašistička okupacija" kada pominje Bugarsku u svojim udžbenicima istorije i da ukloni sve takve navode sa spomenika koji sećaju na Drugi svetski rat.

Za rešavanje ovakvih problema trebalo je da bude zadužena mešovita Komisija osnovana nakon potpisivanja bilateralnog sporazuma o prijateljstvu 2017. godine.

Grupa istoričara i stručnjaka u domenu obrazovanja iz obe zemlje započela je rad na dugačkoj listi pitanja koja su predmet razdora, ali je prestala sa radom prošle godine. Zvanično, zbog izbora u Severnoj Makedoniji i pandemije. Nezvanično, zbog nepremostivih razlika i neslaganja.

Sada bugarska vlada insistira da Komisija nastavi rad i pokaže rezultate ili će put susedne zemlje prema EU biti zaustavljen pre nego što uopšte počne.

Nemačka pozvala obe strane na dogovor

Iako se EU do sada nije oglašavala po tom pitanju, Nemačka je, kao trenutna predsedavajuća Evropskom unijom, pozvala obe države da reše otvorene probleme u okviru Komisije koja se bavi istorijskim pitanjima.

Nemačka ambasadorka u Severnoj Makedoniji Anke Holštajn odbacila je pokušaje Bugarske da uvrsti bilateralna pitanja u okvir pregovora s EU. "Bilateralne probleme treba rešavati bilateralno", rekla je ona.

Po rečima Dragija Đorgijeva, predsednika makedonskog ekspertskog tima u Makedonsko-bugarskoj komisiji, to neće biti lak zadatak. "Bugarski memorandum, koji negira savremeni makedonski jezik i identitet, nije od pomoći za uspešan rad Komisije", rekao je on za Dojče vele. (...)

(Dojče vele, B92)