СПЦ и верници славе Благовести, дан када се хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила, који је Богородици јавио благу вест да ће родити Сина Божјег

Српска православна црква и верници славе Благовести, дан када се хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила, који је Богородици јавио благу вест да ће родити Сина Божјег.

Благовести су један од 12 највећих хришћанских празника. Славе се у знак сећања на "благу вест", када је, према црквеном учењу, арханђел Гаврило објавио Богородици да је Дух свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу.

Благовести, фреска испод куполе дечанског храма, око 1340.

Празник је установљен у првим данима хришћанства, јер се сматра да су том вешћу благовесника Гаврила обистињене речи страрозаветног пророка Данила и да са благом и радосном вешћу почиње хришћанска историја спасења, Новог Завета и преображај човечанства.

Сетва и обичаји

Благовести су један је од најчешће представљених мотива на Царским дверима.

По народном веровању док овај дан не прође, људи се још боје зиме.

По обичајном календару, зато од данас почиње сетва јарих жита. Добар је дан и за калемљење воћа и орезивање винограда.

Обилује обичајима и народним веровањима, а посебно га светкују жене, због порода.

Једино је данас и на Цвети дозвољено јести рибу током Васкршњег поста.

(РТС)