субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Србија изгубила четири милиона евра пред Европским судом за људска права у Стразбуру
Хроника

Србија изгубила четири милиона евра пред Европским судом за људска права у Стразбуру

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 22. јул 2013.

Београд -- У последње две и по године Србија је "остала краћа" за око четири милиона евра на име изгубљених процеса у европском суду за људска права у Стразбуру.

Дуг би био много већи када би се сабрали сви минуси: од 61 пресуде (2006. 1 пресуда, 2007. 14 пресуда, 2008. 9 пресуда, 2009. 16 пресуда, 2010. 9 пресуда, 2011. 12 пресуда), колико је укупно донето против Србије, кршење људских права потврђено је у чак 54.

Србија је проглашавана одговорном на многим пољима - због маратонских судских процеса, зато што су затворске власти читале писма осуђеника, зато што грађанима није био омогућен непристрастан суд, када су судови повређивали претпоставку невиности окривљених...

"Србија је на петом месту по броју представки које су поднете суду у Стразбуру. Тренутно има око 1.650 представки које је поднело око 8.000 грађана због старе девизне штедње, косовских пензија, несталих беба", каже заступник Србије Славољуб Царић.

Према речима председника Врховног касационог суда Драгомира Милојевића, стварање јаких институција и остваривање људских права не сме да зависи од политичке воље.

"Моћне судове стварају моћне судије, они који су независни, стручни и слободни у свом одлучивању. Поштују се одлуке суда у Стразбуру, можда не у оном року који су грађани очекивали, али разлог за то је пре свега економска ситуација. Нема случајева да морају да се покрећу поступци за заштиту људских права због неизвршења одлука Уставног суда и Еврпског суда за људска права у Стразбуру", каже Милојевић.

Први судија Уставног суда Драгиша Слијепчевић каже да би државне институције, а пре свега Врховни касациони и Уставни суд требало да буду у координацији, како би се спречило оволико кршење људских права.

"Постоји системски проблем у самим законима. Рецимо, Закон о стечају који прописује да ће се стечај спровести тако да нико не зна да је он и покренут. Замислите до којих размера законодавац не уважава основна права која се односе на правично суђење и приступ суду за све оне који су били власници тих предузећа", објашњава председник УС.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер