Srbija posle 10 godina ima suficit sa Hrvatskom

 Srbija je krajem 2011. prvi put posle 10 godina ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa Hrvatskom, preneo je danas portal Euraktiv Srbija (www.euractiv.rs)

Srbija je za prvih 11 meseci prošle godine u Hrvatsku izvezla robu za 430 miliona dolara, a uvezla za 417 miliona, čime je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni od 13 miliona dolara, pokazuju podaci Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije (PKS).

Trgovinska razmena Srbije i Hrvatske u 2010. iznosila je 707 miliona dolara, pri čemu je deficit na srpskoj strani bio 83 miliona dolara.

Trgovinska saradnja dve zemlje intenzivirala se 2001. godine a vrhunac je bio 2008. godine kada je trgovinska razmena dostigla skoro 990 miliona dolara. uz deficit od oko 120 miliona dolara na srpskoj strani, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Pre 2000. godine, razmena je bila na niskom nivou od dvadesetak miliona dolara godišnje. Izuzetak je 1997. kada je Srbija izvezla robu u vrednosti 66,5 miliona dolara, a uvezla robu za 25,9 miliona dolara.

Direktor Biroa za regionalnu saradnju PKS Milivoje Miletić naveo je da su suficitu Srbije sa Hrvatskom najviše doprinele domaća crna metalurgija, prehrambena industrija, kao i hemijska industrija.

On je dodao da među srpskim izvoznicima u susednu državu ima puno preduzeća koja su u procesu privatizacije kupile ili osnovale hrvatske kompanije.

Najznačajniji izvoznici Srbije u Hrvatsku u 2010. bili su Ju-Es stil Srbija (US Steel Serbia), Dijamant, Petrohemija, FAM i Valjaonica Sevojno, kazao je Miletić.

Iz Hrvatske, Srbija je najviše uvozila proizvode od obojenog stakla, đubriva, laka ulja za preradu, seme uljane repice i polietilen, kao i cigarete.

U ukupnom izvozu Srbije u tu bivšu jugoslovensku republiku 2010. godine prehrambeni proizvodi i pića učestvovali su sa 15 odsto, proizvodnja osnovnih metala sa 14 odsto, a proizvodnja mašina i uređaja osam odsto.

Miletić je ocenio da je struktura srpskog izvoza u Hrvatsku nepovoljna jer u njoj dominiraju sirovine i repromaterijal, kao i proizvodi nižih faza obrade.

Kako je rekao, najveći potencijal za izvoz u susednu zemlju imaju domaće voćarstvo, mesna industrija, proizvodnja alkoholnih pića, industrija građevinskih materijala, metalni i farmaceutski proizvodi, kao i autoindustrija.

"Očekujem u narednom periodu unapređenje ekonomske saradnje dve zemlje budući da je reč o kompatibilnim, a ne konkurentskim privredama, i da su obe države zainteresovane za evrointegracije", kazao je Miletić.

Hrvatske kompanije su od 2000. u Srbiju investirale više od 500 miliona evra, a najznačajniji investitori su Agrokor, Lura, Našice Cement, Vindija i Pevec.

Srbija je, prema podacima Biroa za regionalnu saradnju PKS, imala dve značajnije investicije u Hrvatskoj.

Konditorska industrija Svislajn Takovo (Swišlion Takovo) kupila je Euro fud market (Euro Food Market) iz Siska za 20 miliona evra, a beogradski NCA Investment Beograd je preuzeo kompaniju Magma, hrvatskog distributera igračaka i odeće.

(Beta)