петак, 18. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Срна: Шефик Џаферовић 1995. потписивао држављанства припадницима одреда "Ел Муџахедин", амбасада САД у БиХ нема коментар на наводне "медијске спекулације"
Хроника

Срна: Шефик Џаферовић 1995. потписивао држављанства припадницима одреда "Ел Муџахедин", амбасада САД у БиХ нема коментар на наводне "медијске спекулације"

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 18. септембар 2019.

 Бањалука -- Документи откривају да је Шефик Џаферовић, актуелни бошњачки члан Председништва БиХ, потписивао држављанства припадницима Ел Муџахедина.

Званично, Амбасада САД нема коментар на наводне "медијске спекулације".

Џаферовић је, наводи се у документу у поседу Срне, у време док је био начелник Центра служби безбедности Зенице, 28. априла 1995. године упутио захтев за пријем у држављанство БиХ припадника одреда Ел Муџахедин Трећег корпуса тзв. Армије БиХ, држављанина Туниса Мхамдија Седик бен Мокхтара.

Да није реч о "спекулацијама", већ о документу, потврђује потпис Шефика Џаферовића. У захтеву је, између осталог, навео да је Мхамди Седик бен Мокхтар рођен 20. фебруара 1968. године у Тунису, ожењен држављанком БиХ Алисом рођеном Грабус из Травника.

"Именовани је припадник одреда Ел муџахид Трећег корпуса Армије Републике БиХ од септембра 1992. године, по ком основу и подноси овај захтев", наведено је у захтеву.

Исти дан Џаферовић је упутио и захтев за пријем у држављанство и Боукмоури Таиеба, држављанина Алжира, припадника одреда Ел Муџахедин Трећег корпуса тзв. Армије БиХ. У захтеву се наводи да је ожењен држављанком БиХ Мелихом Алић из Травника.

Подсећа се да је раније стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијажевић потврдио Срни да су некадашњи вођа Ал Каиде Осама бин Ладен и главни организатор терористичког напада у Њујорку 11. септембра 2001. Халид Шеик Мухамед, који су имали држављанство БиХ, били пријављени на адресама у Сарајеву и Зеници, о чему је био упознат и Џаферовић.

Галијашевић је тада нагласио да Џаферовић, не само да је био упознат са додељивањем држављанства БиХ Шеик Мухамеду, већ је тадашњи МУП тзв. РБиХ, на његов предлог, ту одлуку и донео.

На основу одлуке ЦСБ Сарајево од 26. децембра 1995. године, коју је потписала шеф у МУП-у Мирсада Бегановић-Жутић, Шеик Мухамед је накнадно уписан у општински регистар рођених. На основу тога добио је држављанство БиХ.

"То је учињено на основу одлуке МУП-а РБиХ од 30. априла 1994. године, а на предлог Шефика Џаферовића. У тој одлуци је наведено да је Шеик Мухамед тада уписан у регистар са пребивалиштем у сарајевској општини Стари град, Улица Абдестхана 4, а 29. новембра 1995. године његово пребивалиште регистровано је и у Зеници у Улици Армије РБиХ 13", казао је Галијашевић.

Након што је организовао терористички напад на Светски трговачки центар у Њујорку, 11. септембра 2001. године, Шеику Мухамеду је 16. новембра исте године поништено држављанство БиХ.

Галијашевић је навео да је Осама бин Ладен одобрење за накнадни упис у општински централни регистар рођених добио 28. децембра 1995. године, а потписала га је, такође, Бегановићева.

"Бин Ладен је заведен у сарајевској општини Центар 1996. године под бројем 10907, а пријављена адреса становања била му је Малта број један”, прецизирао је Галијашевић.

Он је навео да је пасош БиХ Бин Ладену издао један од кључних исламистичких званичника у БиХ Хусо Живаљ, који је касније променио име у Хусеин.

"Живаљ је био амбасадор БиХ у Бечу од 1992. до 1995. године. У то време он је одоборио знатан број виза и пасоша радикалним исламистима који нису пореклом из БиХ", казао је Галијашевић.

Живаљ је, казао је, након тога постављен за заменика министра спољних послова БиХ и за то време редовно је путовао из Сарајева за Беч, САД и више арапских земаља.

"Такође, постарао се да Амбасада у Бечу постане кључна локација за трајну подршку радикалним исламистима и у периоду после његовог мандата", истакао је Галијашевић, додајући да је све то рађено уз велику подршку тадашњег председника СДА Алије Изетбеговића и његових сарадника, који су током рата у Сарајеву угостили и Осаму бин Ладена.

Он напомиње да је Живаљ искористио свој мандат у Бечу и да би 1995. године издао пасош БиХ, број БХ-46600, команданту одреда "Ел Муџахедин" Халиду Ибну Абдулаху или Абу Малију, који је променио име у Халид Ћатић.

Галијашевић је рекао да је Абу Мали био пријављен у Сарајеву 28. децембра 1995. године, а одобрење за накнадни упис у општински централни регистар потписала је, такође, Бегановићева. У регистар у сарајевској општини Центар уведен је 1996. године под бројем 10908.

Галијашевић је навео да је Живаљ, у јануару 2001. године, када је постао амбасадор при УН, тајно и противправно обезбедио Ћатићу специјални УН статус, издавши му "жуту пропусницу", које су резервисане за амбасадора, сталног представника или његовог заменика при УН. Као тзв. аташе у дипломатској мисији БиХ при УН наступао је под именом Сафет Абид Ћатовић.

"Жута пропусница омогућила је Ћатићу слободан приступ објектима УН", рекао је Галијашевић, додавши да је Ћатић, односно Абу Мали, организовао и "летњи џихадистички камп" у Пенсилванији, само месец дана пре терористичког напада у Њујорку 2001. године, а америчке службе га терете и за организацију терористичког напада на амерички разарач "УС Цол" у јеменској луци.

Додао је и да је Мохамед Ата, први оперативац групе од 19 особа која је напала Њујорк, акцију планирао у вехабијској заједници у селу Бакотић, осам километара од Маглаја.

Прича Бакира Изетбеговића на конгресу СДА о неправедним суђењима бившим командантима такозване Армије БиХ, а посебно Сакибу Махмуљину, под чијом командом су ратовали муџахедини, јесте, каже Галијашевић, "завеса" која треба да сакрије ратну прошлост Џаферовића.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер