Stiven Majer: Srbiji potrebne hrabre i kreativne ekonomske mere

O izgledima za prevremene izbore, saradnji sa Hagom i ekonomskoj situaciji u Srbiji razgovaramo sa profesorom na Univerzitetu za nacionalnu bezbednost u Vašingtonu, Stivenom Majerom.

Majer: “Vlada Srbije se suočava sa istim problemima sa kojima je bila suočena kad je došla na vlast: ekonomija koja stagnira, tradicionalna i ustaljena gledišta u pogledu odnosa sa Zapadom, posebno u vezi sa članstvom u EU i NATO. U takvoj situaciji, prva stvar koja se sprovodi je reorganizacija vlade, a to je signal da se predsednik sprema za izbore, mada se u međuvremenu nagoveštava i mogućnost prevremenih izbora, ali mislim da je prerano o tome govoriti. Potrebna je daleko intenzivnija debata o problemima sa kojima se suočava Srbija i otresitije akcije opozicije posebno u pogledu ekonomskih programa i planova.”

Glas Amerike: Da li postoji bilo kakva veza između situacije na Bliskom istoku i na Balkanu?

Majer: “Situacija na Bliskom istoku se neće odraziti na Balkan. Ali, pouka bliskoistočne situacije je da se svet menja. Zapadne sile imaju daleko manje uticaja sada nego što je to bilo ranije u, recimo, severnoj Africi, na Bliskom istoku ili na Balkanu. Drugim rečima, zemlje Bliskog istoka, kao i balkanske zemlje će morati da se daleko više oslone na same sebe i svoje potencijale. One bi trebalo da iskoriste novonastalu situaciju i razviju autentične ekonomske programe, koji bi bili daleko širi i originalniji.”

Glas Amerike: Kako biste procenili dosadašnji progres Srbije u saradnji sa Haškim tribunalom?

Majer: “Mislim da bi se hapšenjem i isporukom Ratka Mladića zadovoljili zahtevi Haškog tribunala, što bi uveliko unapredilo poziciju Beograda. Međutim, šire pitanje se odnosi na opšte odnose Srbije prema Haškom tribunalu. Tadićeva vlada smatra saradnju Beograda sa Hagom nužnom komponentom svog uspešnog razvoja odnosa sa zapadom, sa EU i SAD. Izručenje Mladića i drugih optuženih je način da se ubrza ulazak Srbije u evro-atlansku zajednicu. Međutim, ta zajednica više nije ono što je bila pre 15-20 godina u pogledu svoje kohezije ili političkih stavova. Mislim da su takva gledišta zastarela i ne odražavaju novu realnost. Haški tribunal je na izdisaju i Beograd bi trebalo da postavi sebi pitanje kakve će stvarne dobiti imati i šta je cilj te saradnje. Ako je u pitanju Mladić, Srbi bi mogli da mu sude sami, umesto Haga.”

Glas Amerike: Pod pretpostavkom da dođe do promene vlasti u Beogradu, šta bi nova garnitura mogla da postigne?

Majer: “Tadić, Nikolić, Koštunica, svi ti lideri će biti suočeni sa istim problemima. Pitanje je kako bi se oni uhvatili u koštac sa tim izazovima. Kakvu političku hrabrost i originalnost će pokazati i kakve ekonomske programe će predložiti. Ne verujem da će jednostavna promena lidera i vlada doprineti mnogo. Ipak, sve zavisi od političke kreativnosti novih ljudi i ideja. Dosadašnji problemi su nedostatak hrabrih ekonomskih mera i akcija, uključujući svakako saradnju sa Evropskom unijom, ali i sa Rusijom, Kinom, Japanom, drugim zemljama Azije, Južnom Amerikom, itd.”

(VOA)