Студент Никола Петровић: Нећемо престати док се наши захтеви не испуне, спремни смо да се одрекнемо свега. Пешачио сам и до Новог Сада и до Крагујевца, свака подршка, сваки дочек нам је значио

Непрестано се калкулише о томе колико ће студенти издржати и како ће се све ово завршити. Док председница Скупштине, Ана Брнабић не објављује уставне жалбе, студенти се припремају за 1. март у Нишу. Гост емисије 3Д на Инсајдер телевизији био је студент Правног факултета, Никола Петровић.

Како теку припреме за 1. март?

"Као што је било за Нови Сад и за Крагујевац, трудимо се да направимо најбољи план. Увек је ту сукоб мишљења, неко је за план да се пешачи од Београда, неко је да се пешачи из Крушевца, Крагујевца, неко да се, на пример, иде штафетом. Неки су за физички најлакши план, а то је да искористимо подршку таксиста и да колима одемо до Ниша." 

Јеси пешачио ти у претходним викендима? Како је то искуство? Прво физички, а онда и емотивно?

"Пешачио сам и до Новог Сада и до Крагујевца. Мени је психичка снага ту најпотребнија, јер ако сте зацртали неки циљ, успећете макар били на самом дну снаге." 

Оно што буди посебне емоције јесу ти дочеци на станицама где стајете да се одмарате. До које мере то диже адреналин и елиминише физичке проблеме? И како изгледају уопште ти тренуци? Колико вам значи то? 

"Свака подршка, сваки дочек нам је значио. Знали смо да кад будемо стигли у Нови Сад и у Крагујевац, да ће то сваки пут бити превелик дочек. Али било је момената где бисмо се нашли у сред ничега, на сред пута, где нема куће, само дрвеће око нас или у случају Доњег Срема, пољана и само одједном чујемо људе, чујемо народ, стварно неописив осећај. Ко није доживео, не може да му се објасни." 

Многи делови друштва вас сада све гласније подржавају. Ти си малопре поменуо таксисте, данас смо имали просветаре испред Уставног суда и тако даље. Али, уз све борбе које водите, укључује се и та борба са РТС-ом, која је јако тешка. Позвали сте јавне личности, личности из културе да не учествују у програму ове куће, да не иду у њихове емисије. Имате ли за сад неке одговоре? Да ли су вас послушали?

"Генерално, ми не можемо некоме да забранимо, да ли ће нас послушати или не, али иако мимо нашег предлога и савета да не учествују буду учествовали, само ћемо се оградити од њиховог наступа." 

Сенат универзитета одлучио је да оформи две радне групе које ће процењивати то колико су ваши захтеви за сада испуњени. Наравно, завршену реч имају студенти. Из твог личног угла, из угла твојих колега са Правног факултета, ближимо ли се испуњењу захтева или не?

"Па мораћу да се оградим и да кажем да је ово више моје лично мишљење, да пре свега те две радне групе које су оформљене не могу да одлучују о томе колико смо близу и да прецизирају када ће доћи крај блокадама и протестима. Они су само саветодавна тела студената, за сада ни један захтев није испуњен, тако да док се захтеви не испуне, студенти неће престати."

Сведоци смо разних грозних назива, оптужби и агресије на улицама. Са каквим се још опструкцијама сусрећете свакодневно?

"Генерално, опструкције с којима смо се сусретали и које нам наилазе само нам дају још већу снагу, већу мотивацију и више воље да се боримо до испуњења циљева и захтева."

Занимљиво је оно за шта би таблоиди дали живот. Кад би, рецимо, могли да добију неку причу о употреби дроге, о алкохолу, о некој журци, тучи. Али ништа није процурело и ништа нису успели да објаве. Мене занима како одржавате ту безбедносну културу и ту врсту дисциплине, конкретно на Правном факултету?

"Па генерално знамо са чиме имам посла, да захтеви које захтевамо буду испуњени. Генерално све блокаде и протесте које водимо, то уопште није мала ствар и није ствар са којом можемо олако да се бавимо и да функционишемо. Потребан је фокус на максималном нивоу, тако да док захтеви не буду испуњени, није нам проблем да будемо ускраћени што се тиче забава, журки и свега тога."

Малочас смо се дотакли тога да сте ви ушли у један есенцијално демократски облик, али необичан за универзитет одлучивања. То су пленуми. Они се оспоравају од стране образовних власти и Владе. Да ли у будућности видите промене у функционисању студената на универзитетима, да ће се и у будућности неке важне одлуке за студенте и међу студентима доносити на овај начин, а не на овај постојећи који сад имамо у законима и процедурама?

"Опет бих морао да говорим из мог личног мишљења, не могу да кажем да мислим, али надам се да ће студенти на даље имати више утицаја у одлукама што се тиче универзитета."

(Инсајдер)