Судски Механизам у Хагу одбио захтев бившег генерала Војске РС Станислава Галића (81) да буде превремено ослобођен служења доживотне казне, после издржаних 25 година у затвору

Судски Механизам у Хагу одбио је захтев бившег генерала Војске Републике Српске Станислава Галића да, после издржаних 25 година у затвору, буде превремено ослобођен служења доживотне казне на коју га је Хашки трибунал осудио због злочина против човечности над становништвом Сарајева 1992-94.

Како пише у данашњем саопштењу, председница суда Грасијела Гати Сантана (Грациела Гатти) је као образложење за одбијање захтева одбране навела да је Галић (81) до сада одслужио 25 година затворске казне, а да је, у његовом случају, праг за разматрање превременог ослобађања „више од 30 година“ одслужене казне.

Галићева одбрана је, у захтеву за превремено ослобађање, претходно оценила да је праг од 30 година одређен „без правног основа“ и упозорила да је „мало вероватно да Галић може достићи тај праг, с обзиром на његову поодмаклу доб и лоше здравље“.

У прилог захтеву, одбрана је навела да се генерал Галић примерено понаша на одслужењу казне у немачком затвору и да је сарађивао са хашким тужилаштвом.

Судија одбила аргументе одбране

Судија Сантана је те аргументе одбране одбила, констатујући да „није поднела никакву документацију о Галићевом здрављу, нити на други начин показала да су његова животна доб и здравље препрека“ за наставак издржавања казне.

Занимљиво је да је против Галићевог превременог ослобађања, током консултација са председницом суда, био и холандски судија Алфонс Ори (Алпхонс Орие), иако је он председавао првостепеним већем Хашког трибунала које је генералу Галићу 2003. изрекло казну од 20 година затвора, коју је касније у доживотну затворску казну преиначило апелационо веће.

Захтев за ослобађање генерала Галића, председница Механизма је одбила и 2023. године.

Ко је био генерал Галић и због чега је ухапшен?

Генерал Галић, који је био командант Сарајевско-романијског корпуса ВРС, ухашен је у децембру 1999 и спроведен у притвор Хашког трибунала.

Првостепеном пресудом, у децембру 2003., Трибунал га је осудио на 20 година затвора, али је у новембру 2006. апелационо веће тог суда, на жалбу тужилаштва, поништило казну и Галића осудило на доживотни затвор.

Генерал Галић је био проглашен кривим за убиство и друге нечовечне акте, као злочин против човечности, као и за „акте насиља чији је првенствени циљ било ширење терора у цивилном становништву, као кршење закона и обичаја ратовања“.

Ти злочини почињени су, по пресуди, током кампање гранатирања и снајперисања становништва у Сарајеву са положаја ВРС око града под Галићевом командом.

Генерал Галић проглашен је кривим, између осталог, за минобацачки напад на сарајевску пијацу Маркале, 5. фебруара 1994., у којем је по пресуди „погинуло око 60 особа“.

У јануару 2009. генерал Галић је био пребачен на служење казне у Немачку, где се и данас налази.

(Бета)