Сулејман Угљанин: Изетбеговићева изјава позитивно ће утицати на Зукорлића

Муамер Зукорлић, главни муфтија Исламске заједнице у Србији, у изјави за „Политику” поручује како се слаже са Бакиром Изетбеговићем да Санџак као аутономна регија треба да има своје место у уједињеној Европи, али да „степен аутономности те регије треба договорити кроз отворен дијалог са представницима власти”.

И министар Сулејман Угљанин за наш лист каже да у целости подржава изјаву бошњачког члана Председништва БиХ да су дезинтеграције на Балкану завршене и да једна од европских регија може бити и Санџак:„Мислим да ће та порука имати позитиван ефекат на Зукорлића и Додика”, истиче министар без портфеља у Влади Србије.

Коментаришући Изетбеговићеву изјаву из Карађорђева, Зукорлић каже за „Политику” да аутономија Санџака нема никакве везе са дезинтеграцијама и да „та импликација не стоји”.

„Аутономија Санџака је допринос интеграцијама, а оне су наша будућност. Јединствена Европа је шанса за све нас, али није добро да се интеграције праве на нездравим и неравноправним основама, где једни у те интеграције улазе као државе и ентитети, а други као разасуте групе појединаца. Аутономија Санџака ће само допринети евроинтеграцијама овог простора”, сматра Зукорлић.

Угљанин сматра да су европске интеграције Србије и економска стабилност и развој читавог региона, као и Санџака, два најважнија питања која се данас постављају пред одговорне политичаре. Зато је, како каже, ВладаСрбије предочила Програм мера за економски развој Санџака и стабилизацију економске ситуације и политичке климе и тај програм већ даје резултате.

Председник Бошњачког националног већа у техничком мандату и функционер Бошњачке листе Есад Џуџевић објашњава да је Турска Бошњацима на Балкану „земља заштитница”.

„Ми санџачки Бошњаци и уопште Бошњаци на Балкану Турску доживљавамо као земљу заштитницу, која је довољно компетентна и економски и политички, да може да испуни ту своју обавезу. Као што војвођански Мађари или неке друге националне мањине имају своју јаку матичну државу, тако и Бошњаци у Турској виде јак економски, политички и сваки други ослонац, који и код међународне заједнице има добар рејтинг”, каже Џуџевић.

Председник најмлађе бошњачке странке Бошњачке демократске заједнице Емир Елфић, иначе шурак муфтије Муамера Зукорлића, такође сматра да је сусрет у Карађорђеву показатељ да су Србија, Босна и Херцеговина и Турска кренуле путем евроинтеграција, што је предуслов за брже кретање целог региона ка Европској унији, те да Турска као значајан фактор може да допринесе комуникацији међу државама у региону и на Балкану уопште.

Изетбеговићев став о „дезинтеграцијама као завршеној причи” Елфић не доводи у везу са програмом његове БДЗ о аутономији Санџака.

„Ми аутономијом хоћемо да допринесемо интеграцијама. Аутономију не доживљавамо као дезинтеграциони пројекат већ као пројекат афирмације и интеграције овог простора. Желимо Санџак онакав какав је био кроз његову дугу историју, као регију која спаја, а која не раздваја”, казао је Емир Елфић.

Директорка новопазарске невладине организације „Урбан ин” Аида Ћоровић, међутим, каже да никада нисмо чули шта подразумева аутономија коју призива Зукорлић.

„То што Зукорлић изједначава Санџак са Косовом или говори о припајању севера Црне Горе Санџаку апсолутно је недопустиво. У том смислу је изјава Бакира Изетбеговића на месту. Референтна тачка за Бањалуку је Сарајево, а за Нови Пазар Београд и ми морамо унутар својих земаља да правимо неке врсте договора”, каже Аида Ћоровић. Она сматра да Зукорлић није случајно последњих месеци актуелизовао причу о аутономији. Према њеним речима, неким центрима моћи, пре свега „мрачним државно-безбедносним структурама” у Београду, одговара да Република Српска добије неку врсту противтеже и да то Зукорлић не ради због Санџака.

(С. Бакрачевић Ј. Церовина, Политика)