Шведска влада у стратегији националне безбедности: Русија представља највећу претњу Шведској и њеним савезницима

 Русија представља највећу претњу Шведској и њеним савезницима до 2030, оценила је шведска влада у најновијој стратегији националне безбедности.

Министар одбране Пал Јонсон је рекао да ће претња коју представља Русија зависити од тока рата у Украјини, али да је „спремна да предузме велике политичке и војне ризике“.

„Не треба искључити оружани напад на Шведску или њене савезнице“, пише у најновијој стратегији националне безбедности те земље.

У јануару је заповедник оружаних снага рекао својим суграђанима да се ментално припреме за рат.

Средином јуна је руски војни авион нарушио шведски ваздушни простор код стратешки важног острва Готланд у Балтичком мору.

Шведска је након руског заузимања Крима почела да јача војне снаге, а након инвазије Русије на Украјину 2022. одлучила је да приступи НАТО-у. Пуноправна чланица западног војног савеза је постала у марту 2024, након 200 година неутралности.

У новој стратегији, Шведска велику пажњу поклања и заштити својих стратешких богатстава, посебно на северу земље где су у Кируни, Лапонији, 2023. откривена највећа налазишта ретких метала у Европи.

Ретки земљишни метали чине скуп од седамнаест хемијских елемената у периодном систему елемената – петнаест лантаноида, скандијум и итријум. Њихова је појава на Земљи ретка, али су врло корисни у модерним производним процесима. Користе се у технолошкој индустрији, производњи батерија, катализатора, за пројектиле и бројне друге ствари, што би могло осигурати независност ЕУ од Кине и Русије.

Такође су важни за зелене технологије укључујући ветротурбине и електрична возила.

Тренутно се 98 посто ретких метала који се користе у Унији увози из Кине.

(Н1-АФП)