Švedska vlada u strategiji nacionalne bezbednosti: Rusija predstavlja najveću pretnju Švedskoj i njenim saveznicima

 Rusija predstavlja najveću pretnju Švedskoj i njenim saveznicima do 2030, ocenila je švedska vlada u najnovijoj strategiji nacionalne bezbednosti.

Ministar odbrane Pal Jonson je rekao da će pretnja koju predstavlja Rusija zavisiti od toka rata u Ukrajini, ali da je „spremna da preduzme velike političke i vojne rizike“.

„Ne treba isključiti oružani napad na Švedsku ili njene saveznice“, piše u najnovijoj strategiji nacionalne bezbednosti te zemlje.

U januaru je zapovednik oružanih snaga rekao svojim sugrađanima da se mentalno pripreme za rat.

Sredinom juna je ruski vojni avion narušio švedski vazdušni prostor kod strateški važnog ostrva Gotland u Baltičkom moru.

Švedska je nakon ruskog zauzimanja Krima počela da jača vojne snage, a nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. odlučila je da pristupi NATO-u. Punopravna članica zapadnog vojnog saveza je postala u martu 2024, nakon 200 godina neutralnosti.

U novoj strategiji, Švedska veliku pažnju poklanja i zaštiti svojih strateških bogatstava, posebno na severu zemlje gde su u Kiruni, Laponiji, 2023. otkrivena najveća nalazišta retkih metala u Evropi.

Retki zemljišni metali čine skup od sedamnaest hemijskih elemenata u periodnom sistemu elemenata – petnaest lantanoida, skandijum i itrijum. Njihova je pojava na Zemlji retka, ali su vrlo korisni u modernim proizvodnim procesima. Koriste se u tehnološkoj industriji, proizvodnji baterija, katalizatora, za projektile i brojne druge stvari, što bi moglo osigurati nezavisnost EU od Kine i Rusije.

Takođe su važni za zelene tehnologije uključujući vetroturbine i električna vozila.

Trenutno se 98 posto retkih metala koji se koriste u Uniji uvozi iz Kine.

(N1-AFP)