Svetska ekomska kriza slavi peti rođendan

Sve je počelo pre pet godina, 9. avgusta 2007, kada je francuska banka BNP Pariba izjavila da investitori neće moći da preuzmu novac iz njihovih fondova.

Ulagači nisu bili u mogućnosti da preuzmu novac jer nije bilo moguće vrednovati njihovu imovinu zbog „potpunog gubitka likvidnosti“.

To je bio jasan signal da banke odbijaju da posluju međusobno jer se boje da bi otrovna imovina u njihovim bilansima mogla sve dići u vazduh, što bi klijente osudilo na propast.

Ni pet godina kasnije oporavka nema. Španija stoji na rubu, Italija i Slovenija su korak do ponora, a prognoze o kraju krize nisu nimalo optimistične.

Mesec dana nakon slučaja BNP, 14. septembra 2007. štediše britanske banke Northern Rock povukle su milijardu funti za samo jedan dan. Do toga je došlo nakon što je BBC objavio da je Banka Engleske dala hitnu podršku neimenovanoj banci.

Nekoliko dana kasnije centralna banka ubrizgala je 10 milijardi funti u likvidnost na tržištima.

Milijarde dolara ubrizgane su u tržišta u zajedničkoj akciji britanskih, američkih, kanadskih i švajcarskih centralnih banaka te Evropske centralne banke 13. decembra 2007.

17. marta 2008. JP Morgan, na čelu sa Dimonom, kupuje Bear Stearns za samo 240 miliona dolara - sa popustom od 17,75 milijardi dolara u odnosu na njegovu vrednost prethodne godine.

15. septembra 2008. investiciona banka Lehman Brothers objavljuje stečaj nakon što je nekoliko dana ranije priznala gubitak od 3,9 milijardi dolara.

13. oktobra 2008. britanska vlada je objavila da je rekapitalizovala HBOS i Lloids i Roial Bank of Scotland, a taj je potez kasnije postao popularan kao „bailout“. Sutradan je američka vlada predstavila sličan plan za svoje banke.

11. decembra 2008. Bank of America objavljuje da je prisiljena da otpusti 35.000 svojih zaposlenih.

5. marta 2009. Bank of England, na čelu sa sirom Mervin King, najavljuje da će početi politiku kvantitativnog ublaživanja kupovinom obveznica. Četiri dana kasnije FTSE 100 je pao na šestogodišnju najniži nivo od 3460.

11. aprila 2010. tržišta su počela da sumnjaju da prezadužena Grčka neće moći da vrati svoj dug. Ubrzo je postalo jasno da finansijska pomoć od 30 milijardi evra neće biti dovoljna jer su problemi Grčke gori nego što se to isprva mislilo.

Ubrzo je dogovoren plan B, odnosno finansijska injekcija od čak 110 milijardi evra pomoći. Godinu kasnije dodaje se još 155 milijardi. No paralelno s tim širi se bojazan da su i Irska i Portugal u istim problemima te da je i njima potrebna finansijska pomoć.

Kako je zabrinutosti zbog krize u evrozoni rasla, EU se odlučio na uspostavljanje trajnog fonda za pružanje finansijske pomoći.

8. avgusta 2012. španski prinosi od obveznica i dalje su opasno visoki nakon što je bankarski sistem Španije pretrpeo ogromne gubitke, a zemlja došla do ivice.

Kriza je, kako stvari sada stoje, daleko od rešenja ...

(B92)