Светска екомска криза слави пети рођендан

Све је почело пре пет година, 9. августа 2007, када је француска банка БНП Париба изјавила да инвеститори неће моћи да преузму новац из њихових фондова.

Улагачи нису били у могућности да преузму новац јер није било могуће вредновати њихову имовину због „потпуног губитка ликвидности“.

То је био јасан сигнал да банке одбијају да послују међусобно јер се боје да би отровна имовина у њиховим билансима могла све дићи у ваздух, што би клијенте осудило на пропаст.

Ни пет година касније опоравка нема. Шпанија стоји на рубу, Италија и Словенија су корак до понора, а прогнозе о крају кризе нису нимало оптимистичне.

Месец дана након случаја БНП, 14. септембра 2007. штедише британске банке Northern Rock повукле су милијарду фунти за само један дан. До тога је дошло након што је ББЦ објавио да је Банка Енглеске дала хитну подршку неименованој банци.

Неколико дана касније централна банка убризгала је 10 милијарди фунти у ликвидност на тржиштима.

Милијарде долара убризгане су у тржишта у заједничкој акцији британских, америчких, канадских и швајцарских централних банака те Европске централне банке 13. децембра 2007.

17. марта 2008. JP Morgan, на челу са Dimonom, купује Bear Stearns за само 240 милиона долара - са попустом од 17,75 милијарди долара у односу на његову вредност претходне године.

15. септембра 2008. инвестициона банка Lehman Brothers објављује стечај након што је неколико дана раније признала губитак од 3,9 милијарди долара.

13. октобра 2008. британска влада је објавила да је рекапитализовала HBOS и Lloids и Roial Bank of Scotland, а тај је потез касније постао популаран као „bailout“. Сутрадан је америчка влада представила сличан план за своје банке.

11. децембра 2008. Bank of America објављује да је присиљена да отпусти 35.000 својих запослених.

5. марта 2009. Bank of England, на челу са сиром Мервин Кинг, најављује да ће почети политику квантитативног ублаживања куповином обвезница. Четири дана касније ФТСЕ 100 је пао на шестогодишњу најнижи ниво од 3460.

11. априла 2010. тржишта су почела да сумњају да презадужена Грчка неће моћи да врати свој дуг. Убрзо је постало јасно да финансијска помоћ од 30 милијарди евра неће бити довољна јер су проблеми Грчке гори него што се то испрва мислило.

Убрзо је договорен план Б, односно финансијска инјекција од чак 110 милијарди евра помоћи. Годину касније додаје се још 155 милијарди. Но паралелно с тим шири се бојазан да су и Ирска и Португал у истим проблемима те да је и њима потребна финансијска помоћ.

Како је забринутости због кризе у еврозони расла, ЕУ се одлучио на успостављање трајног фонда за пружање финансијске помоћи.

8. августа 2012. шпански приноси од обвезница и даље су опасно високи након што је банкарски систем Шпаније претрпео огромне губитке, а земља дошла до ивице.

Криза је, како ствари сада стоје, далеко од решења ...

(Б92)