Тања Мишчевић: ЕУ се шири под геополитичким притисцима, цео процес дуго траје. Србија урадила много тога што јој отвара простор да настави пут ка чланству

 Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић изјавила је да је процес проширења Европске уније геополитички процес који се стално мења и да нема једнообразних преговора и рокова за приступање, а да је Србија урадила много тога што јој отвара простор да настави пут ка чланству.

„ЕУ заправо не воли да се шири и то чини само под геполитичким притисцима. Велико проширење 2004. године се десило као последица велике геполитичке промене, када је свет покушавао да успостави нове односе снага, што се мање више и данас дешава“, рекла је Мишчевић на конференцији „Од великог проширења ка брзом проширењу“.

Мишчевић је рекла да нема једнообразног процеса преговора, нити једнообразних рокова и термина и позвала чланице ЕУ да имају на уму колико је процес проширења данас другачији у односу на раније.

„Не треба заборавити да је процес ступања у чланство увек политичка одлука свих држава чланица, тако је увек било и тако ће бити. Када постоји добра политичка воља или политички договор онда је пут чист и јасан, а проблеми се лако превазиђу“, казала је министарка.

Мишчевић је оценила да се политика проширења стално мења и прилагођава, а Европска комисија учи на својим искуствима.

„Данас имамо нову методологију, акценат је на решавању билатералних питања пре ступања у чланство и цео процес дуго траје“, рекла је Мишчевић.

Према њеним речима, План раста ЕУ за Западни Балкан је прва права реформа политике проширења која захтева ангажовање у смислу измене правне основе и додатних активности, уговора и процедура којих раније није било.

„То је убрзање, али за мене то је и знак питања, да се на неким од тих уговорних корака не зауставимо и да кажу то је довољно, полако ћемо са проширењем“, казала је министарка.

Мишчевић је оценила да постоји политички моментум и да је Србија много урадила у процесу евроинтеграција, укључујући реформе у правосуђу, измену медијске стратегије и усвајање медијских закона, усклађивање визне политике и сарадњу са ОДИХР-ом на побоиљшању изборних процеса.

„Потребно је да ми неко појасни шта то Србија није урадила. и овде ћу да додам причу која се односи на чињеницу да Србија није политички неутрална у односу на рат у Украјини – напортив, и да је конструктивна страна у дијалогу Београда и Приштине. Има много ствари које и политички и технички отварају простор да Србија настави свој процес“, казала је Мишчевић.

Она је подсетила да нико није имао поглавље 35 у приступним преговорима и да се преговори увек воде између земље кандидата и ЕУ и њених чланица, а „ми овде имамо трећег играча, који озбиљно има интерес да наруши нашу преговарачку позицију“.

„Политички замајац постоји“

Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халчева сагласила се да постоји политички замајац, али да процес зависи од самих држава кандидата и да је потребан друштвени консензус.

Халчева је рекла да је сваки процес проширења јединствен, јер ЕУ није замрзнут пројекат и да је данас теже јер се земље усклађују са законодавством ЕУ које расте сваки дан.

 „Рат у Украјини је све променио и више него икад се проширење доживљава као инвестиција у заједнички мир, стабилност и просперитет Европе“, рекла је она на скупу који је организовала Фондација Конрад Аденауер.

Халчева је истакла да је важно имати комбинацију политичког замајца и политичке воље, али да у Србији друштвени консензус још није остварен и да је за то потребна проактивна комуникација о правим користима ЕУ.

„Важно је да повећамо обим у којем извештавамо о ЕУ, јер често, посебно у Србији, извештавање је поједностављено, 90 одсто новинских чланака ЕУ посматра из персепктиве Косова или заједничке спољне и безбедносне политике“, рекла је Халчева.

Генерални секретар Бледско стратешког форума и национални координатор за Западни Балкан у Министарству за спољне и европске послове Словеније Петер Грк рекао је да пут ка проширењу никада није био толико отворен као сада, али да је на свакој земљи региона да одлучи шта ће да ради.

Подсетивши да је БиХ добила статус кандидата, да су Албанија и Северна Македонија отвориле преговоре, да је Косово добило либерализацију виза, Грк је рекао да се у у „Србији ништа посебно није десило“, али да то не би кривио само ЕУ.

„Унутар ЕУ постоји стратешка одлука да проширење мора да се деси зато што у новој геополитичкој стварности од великој значаја је стратешка аутономија ЕУ уколико желите да играте значајну улогу у глобалном друштву а то значи консолидација европског континента. Не можете да консолидујете европски континент без Западног Балкана које је у срцу Европе“, рекао је Грк.

Он је додао да је проширење 2004. било геостратешко проширење и да је после тога наступио замор и бројне кризе, па је проширење постало више технички пројекат.

„У последње две-три године ствари су се промениле, нарочито после рата у Украјини, и сада проширење поново постаје геостратешки пројекат“, рекао је Грк.

Он је оценио да је тренутно пут земаља региона ка чланству „раскрчен и јасан“ и да су чак и државе које су биле резервисане према проширењу сада врло одлучне да помогну у том процесу.

Према његовом мишљењу, 2030. година је реалан датум када би бар једна земља могла да буде спремна за чланство, а ако се ЕУ не прошири, сматра он, имаће проблем јер ће друге земље искористити прилику на Западном Балкану.

(Бета)