Tim Olenburg: Nekoliko zemalja će morati da istupi iz evrozone

Zona evra može da se raspadne već za 2 godine. Takvu prognozu dao je uticajni međunarodni Centar ekonomskih i biznis istraživanja. Osnovni razlog je neželja zemalja zone evra da spasavaju neuspešne susede. Pri tome o krahu same EU nema reči, podvlače analitičari Centra.

Prvi kandidat za ispadanje je Grčka, koja zahteva napore čitave zone evra. Pri tome je napravljen svojevrsni začarani krug: finansijska pomoć Atini izdvaja se pod uslovom stroge budžetske štednje i povećanja poreza, a to sa svoje strane parališe ekonomski rast. Izlaz je jedan – Grci će jednostavno prestati da se bore i izaći će iz Unije, pojasnio je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije stariji analitičar Centra Tim Olenburg.

- Grčka će biti primorana da napusti zonu evra, pošto ne može da popuni svoje finansije. Dug Grčke stalno raste zbog pružanja novih zajmova. Kako bi se stabilizovala situacija, potrebna je vrlo niska kamatna stopa, treba da se povećaju porezi. Istovremeno ekonomija mora stalno da napreduje. Mislimo da je realno smanjiti troškove tako da se Grčka ponovo podigne. Ali ne mislimo da će biračko telo poželeti da učestvuje u spasavanju zemlje, pošto će to trajati previše dugo.

Eksperti Centra ekonomskih i biznis istraživanja ukazuju da je pridruživanje Grčke zoni evra bilo od početka loša odluka. Podsećam, učesnik valutnog udruženja treba da odgovara strogim parametrima, takozvanim mahstrihsim kriterijumima. Osnovni među njima su da deficit državnog budžeta ne treba da premašuje 3% od unutrašnjeg bruto proizvoda, a visina inflacije – 1,5% od prosečnog pokazatelja. Grčku su primili u zonu Evra 2001. godine, a na probleme pokazatelja su očigledno rešili da zažmure, podvlači Tim Olenburg.

Izlaz Grčke i potencijalno Portugalije ne znači raspad čitave zone evra. Njena osnova će se očuvati na račun zemalja sa najstabilnijom ekonomijom. I tim pre takav scenario ne podrazumeva krah evra.

- Kada govorimo o kraju zone evra, podrazumevamo da će Grčka istupiti iz nje, ali nemamo u vidu kraj evra kao valute. Francuska, Nemačka čine skoro polovinu ekonomije zone evra i samim tim bitno podržavaju valutu. Osim njih postoje i druge jake ekonomije, koje ne treba da izlaze iz Unije. Mi ne mislimo da je zoni evra kraj, mislimo da će vremenom dve-tri zemlje morati da istupe iz nje.

Sa prognozama Centra slaže se i Sergej Silvestrov, zamenik direktora Instituta za ekonomiju RAN. Ekspert podvlači da će kriza zone evra biti provera izdržljivosti između stare Evrope i novih članova iz bivšeg soclagera.

- Rizik zaista postoji. Ali u svakom slučaju jezgro zone evra će se očuvati. Stabilnost će zavisiti ne samo od odnosa između Francuske i Nemačke, ove dve snažne ekonomije, već i od odnosa sa anglosaksonskim blokom. To je povezujuća snaga koja će odrediti scenario razvoja zone evra. Evroatlantski savez neće joj dopustiti da se raspadne. Rezerve za to postoje. Ali u perspektivi, prelazak na asketsku formu egzistencije izazvaće velike građanske proteste. Mislim da do 2013. godine neće doći do raspada, ali moguća je stagnacija i kočenje procesa integracije država Centralne i Istočne Evrope, koje su već stupile u zonu evra.

(Glas Rusije)