Tomas E. Man: SAD skreću udesno?

Iako zvuči otrcano, još uvek ništa tako dobro ne opisuje trenutno raspoloženje Amerikanaca koji u utorak 2. novembra biraju novi Predstavnički dom i 37 senatora, kao izjava Bila Klintona u predizbornoj kampanji 1992. godine: „It's the economy, stupid“. Sa stopom nezaposlenosti od deset odsto, uništenim tržištem nekretnina i problematičnom ekonomijom, Amerikanci stvarno imaju dovoljno razloga za zabrinutost.

 Dugačak je i spisak važnih spoljno-političkih tema: devetogodišnji rat u Avganistanu s neizvesnim krajem, napeto stanje na Bliskom istoku, nerešeni spor oko iranskog atomskog programa i predstojeća promena na vlasti u komunističkoj Severnoj Koreji s kojom stalno tinja spor oko atomske politike. Ali, sve to u ovoj predizbornoj kampanji ne igra nikakvu ulogu, kaže Tomas E. Man, politički analitičar iz Vašingtona i objašnjava: „Ljudi su uglavnom toliko očajni i pesimistični zbog ekonomije da to jednostavno dominira u predizbornoj kampanji.“

Zato se i međunarodna politika u kampanji spominje samo onda kada je povezana s nekom nacionalnom temom, kaže Man. Recimo, o Kini se govori u vezi s trgovinskom ili monetarnom politikom, a Meksiko se povezuje s ilegalnim doseljenicima i njihovim uticajem na američku privredu.

I dok spoljna politika nema većeg uticaja na ishod izbora, izborni rezultati mogli bi da imaju i te kako veliki uticaj na američku spoljnu politiku. Jer, ako se ispune predviđanja i republikanci osvoje Predstavnički dom i Senat, to bi moglo da promeni i smernice sadašnje spoljne politike. „Ima puno republikanskih kandidata iz pokreta ’Ti Parti’ (Tea Party) i to su ekstremno konzervativni političari“, kaže politički analitičar Daglas Fojle sa univerziteta Veslejn i priznaje: „Oni nisu mnogo govorili o spoljnoj politici i zato niko ne zna šta će da urade ako budu izabrani.“

Jedna od retkih tema kojima su se kandidati republikanaca iz pokreta „Ti Parti“ intenzivno bavili u predizbornoj kampanji, bile su državne financije. „Ako želite uštede, morate da smanjite izdatke za obranu koji čine skoro polovinu državnog budžeta“, objašnjava Fojl.

Tomas E. Man smatra da postoji realna mogućnost da iz Republikanske stranke u Senat uđe „veći broj pristalica pokreta ’Ti Parti’ s ekstremnim gledištima što se tiče državnih izdataka i s krajnje negativnim mišljenjem o globalizaciji i međunarodnim organizacijama“. Američki predsednik je, doduše, vrhovni komandant vojske i glavni kreator spoljne politike, ali on i te kako zavisi od Kongresa koji odlučuje o budžetu i na taj način može da izvršiti politički pritisak. Jer, za vođenje ratova i spoljne politike potreban je novac.

U nadležnosti Kongresa je i ratifikacija međunarodnih sporazuma. Uprkos većini svoje Demokratske stranke, predsednik Barak Obama u tom telu nije uspeo da progura sporazum o zaštiti klime, a s republikanskom većinom to će biti još i teže. Neizvesna je i sudbina novog sporazuma s Rusijom o ograničenju strateškog naoružanja START.

Zaokret na desno, koji se očekuje nakon ovih izbora za Kongres, mogao bi da američku spoljnu politiku učini složenijom i manje predvidljivom, smatraju stručnjaci. Ali, oni ipak kažu da Evropljani ne bi trebalo da budu previše zabrinuti zbog moguće promene odnosa snaga u SAD. „Mislim da je najvažnije da se shvati da se ovde ne radi o ideologiji, nego o tome da su Amerikanci ljuti i pesimistični zbog svoje lične ekonomske budućnosti i da zato instiktivno glasaju protiv stranke na vlasti“, zaključuje američki analitičar Tomas E. Man.

(Dojče vele)