У Србији и у Републици Српској данас се обележава Дан српског јединства, слободе и националне заставе

 У Србији, као и у Републици Српској данас се обележава Дан српског јединства, слободе и националне заставе у знак сећања на 15. септембар 1918. године, када је српска војска пробила Солунски фронт, што је довело до распада савеза Централних сила и окончања Првог светског рата.

Вучић: Нека нас овај дан инспирише да чувамо заједништво

Председник Србије Александар Вучић поручио је грађанима да данас са поносом обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе који нас подсећа на оно што нас повезује.

"Данас са поносом обележавамо дан који нас подсећа на оно што нас повезује - јединство, слободу и нашу тробојку. Наша застава је симбол сећања, традиције и будућности коју градимо заједно", навео је Вучић честитајући грађанима празник, у објави на инстаграму.

Нека нас овај дан инспирише да чувамо заједништво, будемо поносни на своје корене и преносимо вредности слободе и јединства на генерације које долазе, нагласио је Вучић. Једна застава, поручио је председник у објави.

Као вид посебног поштовања према херојским прецима који су потукли непријатеље 1918. и изборили се за величанствену победу Срба у Првом светском рату, Влада Србије је 11. септембра 2020. донела одлуку да се надаље дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар, обележава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Истоветну одлуку донела је и Влада Републике Српске.

Распад фронтова Централних сила, што је изазвано српским пробојем Солунског фронта, довео је до окончања Првог светског рата, најразорнијег који је свет до тада видео, односно капитулације прво Бугарске и Турске, потом Аустроугарске и Немачке.

Победа у Првом светском рату, пробој Солунског фронта, окончање Светског рата и обликовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, један је највећих успеха у целокупној историји Срба.

Пошто је ослободила простор Краљевине Србије и Београд, српска војска је одмах наставила ослобађање сународника, Срба дотадашње Аустроугарске, а онда и других јужнословенских народа, чиме је остварен претходно званично прокламован циљ ослобођења и уједињења, и обликована је нова заједничка државе Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, односно од 1929. Краљевина Југославија.

Надљудским напорима, Срби су Солунски фронт пробили разбијањем бугарско немачких снага које су држале тај део борбене линије.

Артиљеријско дејство од девет сати претходило пробоју

Пробоју је претходило масивно артиљеријско дејство, које је непрекидно трајало девет сати. Дејствовало је приближно 2.000 далекометних цеви. Ватра страховите разорне моћи трајала је до почетка пробоја 15. септембра у 5:30 часова. Истовремено, у току је било поступно примицање српских војника ка положајима непријатеља. Био је то мукотрпан успон ка врховима на којима су Бугари, Немаци и Аустромађари били утврђени. Затим је уследио јуриш, пробијање, жестоким ударима војника који су претходне сате провели приљубљени уз планинске успоне, док је преко њих непријатеље тукла артиљерија припремајући пробој.

Потом, пошто је продор Срба настављен великом брзином, на запрепашћење не само непријатеља него и савезника, најслабија карика у ланцу Централних сила се распала.

Коначно, Бугарска је, пошто су се читаве њене армије предале Србима, капитулирала 29. септембра.

Аустроугарска је капитулирала, после Турске, 3. новембра. Потписивање примирја с Немачком, на Западном фронту, 11. новембра, означило је крај Првог светског рата.

Ваљана илустрација стања духова тих дана извесно јесте обраћање немачког цара Вилхелм дуги бугарском монарху Фердинанду, у којем је стајало да је срамно што је, како се изразио, 60.000 Срба одлучило исход рата.

На Солунском фронту налазиле су се иначе српске, француске, британске и италијанске трупе, уз нешто Грка, као и Руси, до последњих месеци 1917. године, који су се после револуционарних догађаја у Русији те године побунили, па је та формација расформирана. Најбројнији су били Французи, знатним делом трупе из колонија.

Са друге стране, на супротној страни фронта биле су утврђене немачке, бугарске и аустроугарске трупе, при чему су Бугари били најбројнији.

Солунски фронт устројен после неуспеха Галипољске операције

Солунски фронт устројен је после неуспеха Галипољске операције. Био је то покушај Британаца да запоседну полуострво које контролише Дарданеле, чиме би пут ка Цариграду био отворен. Турци су међутим уз извесну помоћ Немаца успешно одбили инвазионе британске трупе на Галипољу. И овде су већину британског контигента сачињавале трупе из колонија, углавном из Аустралије и Индије.

Потом, искрцавањем октобра 1915. у Солуну две француске и једне британске дивизије започело је образовање новог фронта у залеђу тог града.

Срби, који су се до тада опорављали на Крфу, од марта до половине маја 1916. после трагичног повлачења преко планинских врлети од Косова и Метохије пут Јадрана, у зиму 1915/1916. пребачени су такође у залеђе Солуна. Било их је, колико се зна, 6.025 официра и 124.190 војника.

Солунски фронт, укупне дужине око 600 километра, називан и Балкански, Македонски или Јужни, подразумевао је потез од Јадранско-јонске обале, нешто северније од Валоне, на исток до Дедеагача на егејској обали, данашњег Александруполиса.

Прве победе на Салунском фронту

Срби су на Солунском фронту прве озбиљне победе постигли септембра 1916. запоседањем Кајмакчалана, чиме су ослобођене прве стопе поробљене отаџбине, а онда и ослобађањем Битоља новембра 1916.

Једна од последица Боја на Кајмакчалану било је и расформирање Треће српске армије 28. марта 1917. услед страховитих губитака. Остатак људства прекомандован је потом у Прву и Другу армију.

Јуна 1918. Франше д`Епере, главнокомандујући савезничких снага на Солунском фронту, током састанка са регентом Александром Карађорђевићем и српским генералима усагласио је велику офанзиву која се догодила средином септембра 1918.

Пробој је извршен на сектору Добро поље - Ветерник - Козјак, где су се налазили Срби, којима је одређен тежишни удар приликом пробоја. Прва и друга српска армија, односно шест пешадијских и једна коњичка дивизија, ојачане су са две француске пешадијске дивизије.

Првом српском армијом командовао је генерал Петар Бојовић, Другом, војвода Степа Степановић. Командант Штаба био је војвода Живојин Мишић.

Добровољци у српској војсци најборбенији елемент

У то време, Срба је на Солунском фронту било до 140.000, од чега су приближно 25.000 били добровољаци, готово искључиво Срби са простора Аустроугарске, делом из заробљеништва из Русије, а делом из Америке. У завршној фази рата, по савременим сведочанставима, добровољци су били најборбенији елемент српске војске.

Пробој је остварен од 15. до 17. септембра 1918. године на фронту двеју бугарских дивизија. Првобитна намера савезничке команде, војни циљ, било је овладавање долином Вардара. Жестоко напредовање Срба све је међутим променило. Тако је наместо првобитних, ограничених циљева, уследио жесток продор на север.

Пошто је Београд ослобођен 1. новембра, следило је даље напредовање српске војске, пре свега с циљем ослобођења Војводине, а онда и на запад, пут Караванки, Ријеке, Далмације, Прекмурја.

Чин војводе, за успешно руковођење пробојем и офанзивом, добио је генерал Петар Бојовић.

Присаједињење Србији неослобођених крајева

Врхунац српских победа биле су одлуке Срба из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији. Војводина је присаједињење Краљевини Србији прогласила 25. новембра 1918. при чему је Срем на Скупштини у Руми истоветну одлуку донео дан раније. Црна Гора је присаједињење прогласила 26. новембра.

Регент Александар Карађорђевић 1. децембра 1918. у палати Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио је стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је остварено уједињење којем су тежиле генерације.

Ове године, Дан српског јединства, слободе и националне заставе, односно годишњица херојског пробоја Солунског фронта, обележава се и великом војном парадом "Снага јединства" 20. септембра у Београду.

Централна манифестација у Гаџином Хану

Србија и Република Српска данас обележавају Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Централна манифестација биће одржана у Гаџином Хану, код Ниша. Поводом 15. септембра 1918. када је српска војска пробила Солунски фронт, наредних седам дана биће одржан велики број манифестација, парламентарни форум, као и заједничка седница Влада Српске и Србије у Београду. Обележавање се завршава 20. септембра војном парадом "Снага јединства" испред Палате "Србија" у Београду.

(РТС)