Вања Бајовић: Тужилаштво у Србији штити корумпиране политичаре и моћнике

 Професорка Правног факултета Универзитета у Београду Вања Бајовић изјавила је данас да је борба против системске корупције у Србији изостала јер тужилаштво, уместо да покреће истраге, штити корумпиране политичаре и моћнике. 

Бајовић је у интервјуу агенцији Бета казала да тужилаштво у Србији не постоји као самостална институција, већ функционише као сервис извршне власти и да тужиоци који би се евентуално усудили да раде свој посао "бивају склоњени, ућуткани или премештени". 

"Корупција нас уништава на сваком нивоу - економски, социјално и морално. Људи губе поверење у институције, јавне ресурсе преузимају политички подобни и некомпетентни кадрови, док грађани остају без основних услуга и средстава за живот. Кроз намештене тендере, фиктивне послове и лажне пројекте, јавни новац нестаје у приватним џеповима", оценила је. 

Према њеним речима, тужилаштва не покрећу поступке против оних који су блиски власти, судије суде селективно, а закони се примењују различито – строго за обичног човека, благо за моћне. 

Људи губе поверење у државу, додала је, ако судови не гоне криминал у врху власти, онда ни на нижим нивоима нема страха од казне. 

"Што више корупције остане некажњено, то више корупције настаје. Када народ престане да верује у правду, почиње да тражи алтернативне начине да преживи – мито, везе, илегалне послове. Тако корупција постаје правило, а не изузетак. Када нема правде, нема ни поверења. Када грађани знају да судије не одлучују по закону, већ по политичким инструкцијама, престају да верују институцијама. А када народ изгуби веру у државу, систем почиње да трули изнутра", објаснила је професорка. 

Коментаришишући то што је изостала "најжешћа" борба против корупције коју је у децембру прошле године најавио председник Србије Александар Вучић, Бајовић је казала да је то била само још једна у низу бомбастичних изјава које служе искључиво за политички маркетинг и привремено скретање пажње јавности. 

Већ три деценије се у Србији понавља исти образац, навела је, да свака политичка странка обећава обрачун с корупцијом и владавину права, до оног тренутка док не дође на власт. 

"Време ДОС-а памтимо по спорним приватизацијама које су омогућиле појединцима да се енормно обогате, док су многе фирме системски уништене, а многи грађани остали без посла. Незадовољство таквим стањем је и омогућило Српској напредној странци (СНС) да дође на власт, а хапшењем Мирослава Мишковића, који је представљан као симбол 'тајкунске пљачке', Вучић је себи обезбедио додатне поене код грађана. Касније се испоставило да је то био само политички спектакл, будући да је Мишковић ослобођен, а 'Делта холдинг' је тужила државу захтевајући исплату од 1,4 милијарде динара и 390.000 евра", подсетила је професорка. 

Данас видимо, додала је, да се тајкуни одани власти богате још брже и ефикасније него у претходним режимима, а корупција никад није била већа и присутнија у свим сегментима друштва. 

"Власт у Србији користи борбу против корупције као маркетиншки алат и средство за политичку контролу, али не и као стварни механизам успостављања владавине права", нагласила је Бајовић, професорка кривично-процесног права. 

Оцењујући то што се у судовима не води ниједан поступак због системске корупције, Бајовић је казала да правосуђе у Србији није независно и да је заробљено од стране извршне власти. 

Према њеним речима, они који би требало да гоне корупцију фактички зависе од оних који су корумпирани. 

"Иако у правосуђу има сјајних и часних појединаца, у Србији се судије и тужиоци махом не бирају по знању и интегритету, већ по подобности и послушности. Они који би смели да покрену поступке против моћних, знају да би тиме угрозили своју каријеру, а можда и сопствену безбедност. Зато се правосуђе држи под контролом – кад год се појави озбиљна истрага, случај се 'губи' у фиокама док не застари, или га јавност заборави услед неке нове афере. Другим речима, ако украдете нешто из продавнице, судиће вам брзо. Ако проневерите милионе из државног буџета, не само да нећете одговарати, него ћете добити  бољу функцију", истакла је. 

На питање како би и на који начин институције требало да поведу борбу против системске корупције, Бајовић је рекла да је потребно да институције постану независне, а судови и тужилаштва да раде свој посао без страха од одмазде и без политичког уплива у избор и рад судија и тужилаца. 

"Друго, потребно је ослободити медије и прекинути државну контролу над медијима са националном фреквенцијом. Треће, потребно је донети озбиљне механизме контроле јавних набавки, финансирања политичких партија, имовине јавних функционера и заштите узбуњивача. Свака јавна набавка мора бити 100 одсто доступна јавности, као и сви уговори између државе и приватних компанија. Ако институције не раде свој посао народ мора да тражи промене, а политичари би требало да знају да су одговорни грађанима, а не партији. Јер у борби између лопова и грађана, победа лопова није када опљачкају државну касу. Победа лопова је када увере грађане да је крађа нормална", навела је. 

Упитана који су најдрастичнији примери системске корупције у Србији, Бајовић је казала да је све од највиших нивоа до локалних чиновника подређено партијској лојалности, политичким везама и коруптивним шемама. 

Додала је да је један од најочигледнијих примера партијско запошљавање, где се кључне функције у државним институцијама и јавним предузећима додељују искључиво лојалним члановима владајуће странке. 

"Ако нисте члан владајуће странке, готово да не можете добити посао у јавном сектору – од учитељског места, преко државне управе, па до болница. Људи су приморани да се учлањују у странку ако желе основну егзистенцију, што директно урушава професионализам у свим областима", оценила је. 

Илустративан пример је ЕПС, каже професорка, који је годинама уточиште за страначке кадрове, док су инжењери и техничари искључивани из процеса одлучивања. 

"Колапс енергетског система 2021. године, када су блокови термоелектрана пали због неквалитетног угља, показао је како су страначки кадрови девастирали фирму која је некада била стуб српске привреде. Последице су биле рестрикције струје, енормни увоз енергије и губици од стотина милиона евра", казала је. 

Истакла је и да су јавне набавке једно од главних жаришта корупције у Србији. 

"Примера ради, током пандемије Ковида-19, држава је склапала уговоре о набавци медицинске опреме с фирмама које се пре тога никада нису бавиле медицином. Случај набавке респиратора показује колико је систем корумпиран – потрошени су милиони евра на уређаје непровереног квалитета, а до данас није јасно где су завршиле неке од тих испорука. Поред тога, вакцине су куповане преко посредника, чиме су се одређене фирме енормно обогатиле", навела је Бајовић. 

Нагласила је и да пројекти попут "Београда на води", ЕXПО 2027 и изградња националног стадиона представљају сумњиве инвестиције које су уговорене без транспарентних тендера. 

"Корупција у инфраструктурним пројектима једна је од највећих области пљачке државног новца. У случају 'Београда на води' држава је практично поклонила највредније земљиште у центру Београда инвеститорима из Уједињених Арапских Емирата, док је град преузео огромне инфраструктурне трошкове. У ноћи рушења објеката у Савамали, полиција није реаговала, а одговорност за насиље никада није утврђена", рекла је професорка. 

Додала је да су кинеске компаније ангажоване на великим инфраструктурним пројектима без јавних тендера, често уз неповољне услове за Србију. 

"Ови уговори су нетранспарентни, скупљи од тржишних цена и финансирани кредитима које Србија мора да враћа. Србија додељује огромне субвенције страним компанијама које отварају фабрике, али радници немају никакву корист од тога, корист имају само поједини моћници. Плате радника су ниске, радна права минимална, а пријављивани су чак и случајеви физичког и психичког малтретирања. Поред тога, кинеске компаније користе еколошки небезбедне методе производње, ниво загађења у појединим областима расте, природа и ваздух се уништавају, губимо пијућу воду, а на све то надлежне инспекције ’гледају кроз прсте’ и игноришу проблем, услед бенефита које имају појединци", навела је. 

Подсетила је и на случај "Крушик" у којем је узбуњивач Александар Обрадовић разоткрио трговину оружјем у корист фирми повезаних с државним функционерима. 

"Ни тај случај није резултирао ни једном значајном истрагом против одговорних. Уместо тога, Обрадовић је био тај који је прво ухапшен и притворен", истакла је професорка Бајовић уз закључак да се власт труди да представи Србију као земљу у развоју и инвестициону дестинацију, али да "бројке јасно показују да нас свет кроз сва истраживања препознаје као државу заробљену криминалом и корупцијом".

(Бета)