Vatikan: Proces beatifikacije Jovana Pavla Drugog i Pija Dvanaestog

Rim – Nakon četiri godine od smrti jednog od najomiljenijih poglavara Katoličke crkve, papa Benedikt Šesnaesti potpisao je dekret kojim ističe „herojske vrline” svog prethodnika Jovana Pavla Drugog: tako je zvanično napravljen i prvi bitan korak ka procesu kanonizacije, kojim će Vojtila naknadno biti proglašen svetim.

Ipak, pored omiljenog Jovana Pavla Drugog, procesu beatifikacije (ovom prvom stepenu svetosti) priključen je i kontroverzni papa PijeDvanaesti.

Neočekivana odluka pape Racingera da u subotu potpiše dekret kojim se pored Jovana Pavla Drugognaglašavaju „herojske vrline” i Pija Dvanaestog poprilično je zaoštrila već ionako nestabilne odnose između Katoličke crkve i jevrejske zajednice.

Papu Pija Dvanaestog optužuju posebno italijanski Jevreji zbog nereagovanja pred nacističkim deportacijama i pred hororom holokausta tokom Drugog svetskog rata koji se odvijao pred njegovim očima.

Naprasna odluka, a naročito činjenica da je proces beatifikacije jednog od najomiljenijih papa svih vremena, Vojtile, započet istovremeno sa najkontroverznijim Pijem Dvanaestim, izazvala je ozbiljne kritike italijanskih i svetskih jevrejskih zajednica.

Ipak, kako kaže portparol Ministarstva spoljnih poslova Izraela Igal Palmor: „Beatifikacija Pija Dvanaestog predstavlja odluku unutar Katoličke crkve u koju ne želimo da se mešamo. Ukoliko govorimo o ponašanju pape Pačelija tokom holokausta, Izrael insistira na tome da Vatikan dozvoli pristup svojim arhivima kako bi se istražila njegova uloga u kontekstu tog vremena.”

Rabin David Rozen prethodnih meseci predložio je i 2013. kao moguću godinu za objavljivanje pomenutih dokumenta (koji se tiču papskog pontifikata u periodu od 1939. do 1958)na osnovu kojih bi se utvrdila i odgovornost pape Pačelija (Pija Dvanaestog).„Neprijatna je odluka Vatikana da deluje pre nego što su naučnici istražili sva esencijalna dokumenta”, komentar je portparolke muzeja holokausta (Jad Vašema) Iris Rozenberg. Upravo je u ovom najvećem muzeju posvećenom holokaustu izložena slika Pija Dvanaestog ispod koje stoji komentar:„Iako su tokom rata izveštaji o ubistvima Jevreja stizali, papa nikada nije protestovao.”

Slučaj Pija Dvanaestog ne zaoštrava prvi put odnose katolika i Jevreja: čak je i istorijsko putovanje pape Racingera u Jerusalim prošlog proleća dovedeno u pitanje upravo zbog kontroverzipovodom ulogepape Pija Dvanaestog tokom Drugog svetskog rata.

Renco Gatenja, predsednik italijanske jevrejske zajednice, mišljenja je da ukoliko papina odluka povodom zasluga Pija Dvanaestog predstavlja njegov konačan stav, procena jevrejske zajednice u Rimu ostaće kritička. Kako se ističe u izjavi, italijanski Jevreji ne mogu da zaborave deportacije iz Italije, posebno kada je u pitanju voz broj 1.021 koji je 16. oktobra 1943. krenuo sa rimske železničke stanice Tiburtina za Aušvic, na šta tadašnji papa PijeDvanaesti nije uopšte reagovao.

Oštre kritike došle su i od strane izraelskog rabina, ali i generalnog sekretara centralne jevrejske komisije u Nemačkoj Stefana Kramera koji je izjavio da je „razjaren” i „tužan” zbog ovakve papine odluke dodavši da Benedikt Šesnaesti utiče na istoriju ne pružajući prethodno mogućnost za ozbiljnu naučnu diskusiju.

Papa Jovan Pavle Drugi najverovatnije će biti proglašen svetim već na jesen, pet godina nakon smrti. To će ujedno biti jedna od rekordnih odluka kada je reč o procesu kanonizacije.

Nakon potpisivanja dekreta kojim se potvrđuju herojske vrline, red je na komisiju doktora i teologa da utvrde „čuda” koja su delo dvaju bivših papa, što ujedno predstavlja još jednu neizbežnu fazu procesa kanonizacije. Na red potom dolaze biskupi, kardinali pa i sam papa koji će morati jednako da potvrde postojanje pomenutih „čudesa”.

Za primer jednog od najpoznatijih „čuda” omiljenog Vojtile uzima se ozdravljenje mlade francuske kaluđerice, koja je nakon posete papi Jovanu Pavlu Drugom izlečena od Parkinsonove bolesti

Ipak, nisu svi saglasni ni sa beatifikacijom Jovana Pavla Drugog: tako je kardinal Godfrej Danijels, belgijski vrhovni nadbiskup, izjavio da se ovaj proces odvija isuviše brzo.

Još uvek nisu sigurne posledice iznenadnog poteza pape Racingera da započne proces kanonizacije Pija Dvanaestog: za sada mnogi govore da je moguće da će ova odluka dovesti u pitanje i papinu posetu sinagogi u Rimu, predviđenu za 17. januar.

(Politika)