Вечерње новости: Афера Агробанка - тридесет хапшења за спорне зајмове

У АКЦИЈИ хапшења одговорних за злоупотребе у случају Агробанке биће ухапшено око 30 особа - сазнају "Новости". За сада се у притвору налази њих осам. Полиција, како је у четвртак саопштено, интензивно трага за Миланом Антонићем (34), сином председника Извршног одбора Агробанке. Млађи Антонић је са Душаном Секулићем, сином Радослава Лала Секулића, власника "Хабит фарма" оснивач бечког предузећа "Есо лимб Гмбх", која је, преко својих фирми у Србији, носилац бројних спорних кредита.

Полиција трага и за Слободаном Ратковићем (65), замеником директора привредног друштва "Хедкомерц" из Београда.

Према информацијама "Новости" већи број фирми чији су директори ухапшени повезани су са доскорашњим првим човеком у Агробанци Душаном Антонићем. Рецимо, београдски "Хедкомерц" је оснивач "Дрине Тимбера", фирме чији је сувласник Антонићев син Милан. Други власник ове компаније Милош Узелац, као и одговорна лица Бранимир Узелац и Суад Хасовић већ су иза решетака.

Саслушање осумњичених у полицији је трајало до четвртка ујутру. Готово сви ухапшени негирали су да су, са намером, избегавали враћање кредита, већ су то правдали чињеницом да су предузећа лоше пословала. С друге стране, ухапшени руководиоци Агробанке су се инспекторима "правдали" да је иза сваке одлуке о додели зајма стајао кредитни одбор банке.

"Новости" сазнају да млађи Антонић није у земљи од јуна ове године, када је забележен његов излазак на граничном прелазу ка Републици Српској. На истом прелазу, Рача код Сремске Митровице, у суботу вече је, око 22 сата, ухапшен његов отац Душан који је из Србије отишао дан раније. Они који су били сведоци његовог привођења кажу да га нису препознали, јер је имао качкет, дубоко навучен на чело.

Неке информације говоре да су истражни органи Србије били у контакту са Антонићем, преко његовог адвоката и да је његов повратак у земљу организован. Правдао се да он није побегао из земље, јер није ни знао да ће га полиција позвати на информативни разговор.

Осумњичени Душан Антонић је, како се наводи у полицијском саопштењу, од 2006. до 2011, као председник извршног одбора Агробанке а. д. Београд, у саизвршилаштву са другим члановима Извршног одбора и руководиоцима сектора банке, кршећи законске и подзаконске акте и интерне прописе банке, одобравао кредите већем броју правних и физичких лица из Србије.

То је рађено, како се наводи, под повољнијим условима и без адекватних средстава обезбеђења, која до данас нису враћена, а у укупном износу преко 32 милијарде динара.

Иначе, према извештају о раду ове банке, а у који су "Новости" имале увид, ова пољопривредна банка се понајмање бавила кредитирањем аграра. Само 15 одсто зајмова пласирано је у област због које је пословна банка и основана. Уз то, јасно је и да је данас тешко могуће наплатити око 300 милиона евра проблематичних кредита које је претходно руководство одобравало предузећима, јер су многа у међувремену угашена, у стечају су или се имовина власника води на њихове жене и децу.

ИВАЊИЧКИ ГАЗДА

Један од највећих дужника је Радослав Лале Секулић, са око 60 милиона евра узетих кредита за више предузећа. Према грубим проценама, међутим, његов дуг достиже и 100 милиона евра. С друге стране, када би се распродала његова имовина, банка би могла да наплати само око 12,5 милиона евра. Али, већина фирми везаних за Секулића које су се задужиле су и пропале, а многе се воде на најближе чланове породице.

Тако су предузећа овог ивањичког предузетника "Продакт тејд фајнанс", "Хабит фарм", "Вестерн стајл", "Лајтон" и "Свис фармација" су стечају, а Агробанци дугују око 50 милиона евра. Банка је покушала да наплати своја потраживања преузимањем имовине у Ивањици, као што су хотели "Моравица" и "Парк", више ресторана и стамбено-пословна зграда. Новом проценом вредност ових угоститељских објеката је умањена. Тако је један хотел вредео 1,5 милијарди динара, а годину касније - три пута мање.

Од Секулића у Ивањици, иначе, нема ни трага ни гласа. Последњи пут је у свом граду виђен прошле зиме, пре осам месеци. Скоро све што је поседовао, а тога има на претек, било је под хипотеком. Ивањичани знају тек толико да је "газда Лале" већ дуго тешко болестан, да се лечио на ВМА, али и у Швајцарској где борави често.

ПРОПАЛИ МАЛИНАРИ

Агробанка је доделила кредите и "Николасу" од неколико милиона, који се не враћају. Велики део имовине власника ове модне куће - међу којима је неколико станова и пословног простора води се на супругу. Сама компанија нема новца да отплаћује узете зајмове. На списку великих дужника који су практично гурнули Агробанку у пропаст су и "Велефарм" у стечају, Азотара "Азохем", али и три земљорадничке задруге из Ариља.

Задруге су узеле око 50 милиона евра за постављање хладњача за малине. Гаранција за зајмове био је уговор са аустријском компанијом "ЦВС Бест фуд", а која је требало да откупи 50.000 тона малина овогодишњег рода по 1,60 евра по килограму, а од тога би произвођачи добили 1,20 евра по килограму. Само три месеца касније, овај бизнис са малинама је пропао. Малинари су били спремни да дају само десети део договореног. Осим што од извоза није било ништа, земљорадничке задруге нису у стању да врате велике кредите, а Агробанка нема никакву гаранцију, односно хипотеку на било шта, како би могла да се намири.

Упућени у стање у Агробанци кажу да је бивше руководство, одобравањем нових кредита, омогућавало предузећима да врате старе дугове, али тај ланац није могао дуго да издржи, а да не пукне. Дугови су се гомилали, фирме су се гасиле и одлазиле у стечај.

Како сазнајемо, управни одбор који је морао да даје одобрење за кредите привреди, а самим тим и да има увид под којим условима су дати, често је о зајмовима био обавештен, тек када су били одобрени.

СТОЈЕ ИЗА "ДОБИТКА"

У ревизорској кући КПМГ, која је радила ревизију финансијских извештаја Агробанке за 2010. годину, када је забележена добит од 1,15 милијарди динара, али и извештаја за 2011. годину, када је укњижен губитак од 29,45 милијарди динара, "Новостима" је речено да су посао обавили у складу са свим релевантним прописима и стандардима и да у потпуности стоје иза својих ревизорских закључака у вези са ове две године.

Одговор на питање како је могуће да банка из оволиког добитка, за мање од годину дана направи губитак од безмало 20 милијарди динара, нисмо добили.

- У вези са финансијским извештајима за 2010. и 2011. годину, битно је напоменути да је наше мишљење за 2011. годину уздржано - истичу у КПМГ. - То значи да, користећи све расположиве ревизорске поступке, ми нисмо успели да потврдимо исказану финансијску позицију Агробанке на дан 31. децембар 2011. године, као ни резултате пословања исказане за 2011. годину. Из тог разлога, чак стављајући по страни наше обавезујуће рестрикције у погледу поверљивости информација, нисмо у могућности да коментаришемо разлике између финансијских извештаја за 2010. и 2011. годину.

КОМИСИЈА

- ТРЕБАЛО би да се формира стручна комисија која би утврдила одговорност за сва дешавања у Агробанци - каже за "Новости" Рајко Латиновић, бивши председник Управног одбора ове домаће банке. 

- Затим је потребно и да се одговорни процесуирају, пре свега у земљи, а по потреби и у иностранству. Неопходно је утврдити многе друге ствари, а не само ове које су покренуте, а које су по мом мишљењу главне.

БЕЗ УТИСКА

БИВШИ члан УО Агробанке Данило Шуковић, иначе члан Савета за борбу против корупције, тврди да је све што је долазило до Управног одбора те банке "било чисто" и да ништа није указивало на корупцију.

- Да ли је неко радио нешто лоше са папирима, то ја не могу знати - правда се Шуковић. - Да је нешто указивало на корупцију, ја бих тог момента изашао из Управног одбора. Ја нисам стекао утисак, не могу ништа да кажем.

ХИТНА ПОМОЋ

ТОКОМ дана у четвртак Душану Антонићу је, како сазнајемо, неколико пута позлило у притвору. У једном тренутку, интервенисала је и екипа Хитне помоћи која је констатовала изразито висок крвни притисак и блаже срчане тегобе. Дата му је терапија, после које му је било боље.

Антонић ће, са преосталом седморицом, у петак бити приведен истражном судији Посебног одељења Вишег суда у Београду.

(Вечерње новости)