Хроника | |||
Вечерњи лист: Мађарска спречила хрватски предлог закључака Европског савета о Србији |
![]() |
![]() |
![]() |
петак, 21. март 2025. | |
„Одлучио сам да искористим ово Европски савет како бих скренуо пажњу на стабилност, пре свега у БиХ, и на ситуацију у Србији, те да покушам да привучем пажњу лидера“, рекао је премијер Андреј Пленковић. Званична Будимпешта се још једном показала као заштитник интереса Београда и Бањалуке у Бриселу, након што је, како Вечерњи лист ексклузивно сазнаје од двоје упућених европских дипломата, Хрватска покушала да у текст закључака Европског савета уврсти формулацију о томе да забрињавајући догађаји у БиХ и Србији прете да дестабилизују ширу регију западног Балкана — што је Мађарска спречила да буде поменуто као заједнички став свих 27 држава чланица. Због чињенице да се закључци Европског савета усвајају консензусом, а он није постигнут због противљења Мађарске предложеној хрватској формулацији, све је остало на томе да се у закључцима констатује да је Европски савет расправљало о ситуацији на западном Балкану и да ће се „тој теми“ посветити на састанку у априлу, пише Вечерњи лист. На припремним састанцима уочи данашњег самита Европског савета, како сазнаје Вечерњи лист, Мађари нису желели да дозволе ни да се наведе о којој је тачно „ствари“ реч: Хрватска је желела да формулација спомиње забрињавајући развој догађаја у БиХ и Србији, али Мађарска је инсистирала на томе да се користи општа формулација („питање“ / „маттер“). Након што се аргументација о опасности од ширења нестабилности на ширу регију није нашла у формалном тексту заједничких закључака, хрватском премијеру Андреју Пленковићу је преостало само да током расправе изнесе ту аргументацију као став Хрватске. „Одлучио сам у једном тренутку данас да искористим овај Европски савет како бих скренуо пажњу на стабилност, пре свега у БиХ, и на ситуацију у Србији, те да покушам да привучем пажњу лидера. Јер, толико се ствари тренутно дешава на глобалном нивоу. Време је да се један део те пажње усмери и на подручје које се показало веома запаљиво током протеклих 35 година“, рекао је Пленковић у изјави новинарима на уласку на самит, чије су главне теме, односно најважнији део закључака, посвећени Украјини, Белој књизи о одбрани Европе и конкурентности европске привреде. Пленковић у тој изјави није помињао противљење Мађарске, до којег је дошло јуче иза затворених врата, наводи Вечерњи лист. Мађарски премијер Виктор Орбан отворено се противи напретку Украјине ка чланству у ЕУ и јавно се залаже за што брже окончање приступних преговора Србије с ЕУ, као и завршетак преговора с другим земљама западног Балкана, подсећа овај медиј. Због противљења Мађарске предложеном тексту закључака Европског савета о Украјини, на данашњем самиту је по други пут у мање од месец дана тај део закључака морао бити усвојен не у пуном формату са свих 27 држава чланица, већ у формату који подржава 26 чланица. „ЕУ се држи свог приступа ‘мир кроз снагу’, који захтева да Украјина буде у што јачој могућој позицији, са снажним војним и одбрамбеним капацитетима као кључном компонентом. У складу с тим приступом, Европска унија остаје посвећена, у координацији са истомишљеницима и савезницима, даљој свеобухватној подршци Украјини и њеном народу док остварује своје природно право на самоодбрану од руског агресорског рата“, наводи се у том тексту који нема подршку Мађарске, али има подршку 26 чланица, пише Вечерњи. Премијер Орбан одбацује тумачење да је Мађарска изолована унутар ЕУ. „ЕУ је изолована. Мађарска није“, поручио је данас Орбан у интервјуу који је дао на путу за Брисел за конзервативни YоуТубе канал „Патриота“. (Н1) |