Вицегувернерка НБС Ана Ивковић: Последице протеста и блокада већ се виде на економској политици

 Вицегувернерка Народне Банке Србије (НБС) Ана Ивковић оценила је да би промена актуелне економске политике у Србији потенцијално имала изразите негативне последице по грађане и њихове личне буџете.

Она је гостујући на ТВ Прва, рекла да је макроекономска и фискална стабилност директно повезана са политичком стабилношћу, а да прве негативне сигнале вишемесечних протеста и блокада појединих институција привреда, нарочито у сектору услуга, већ осећа.

Ограђујући се да да је у питању хипотетички сценарио, навела је да би наставак или продубљивање политичке кризе у Србији могло да значи потенцијално спорији раст или чак пад инвестиција током ове године, што би негативно утицало на личне зараде, запосленост, курс динара, па и губитак недавно стеченог кредитног рејтинга.

Ивковић је подсетила да је Србија претхнодну годину завршила са растом БДП-а од 3,9 одсто, да је просечна стопа економског раста од 2021. до 2024. године била 4,6 одсто, чак и у условима када су главни спољнотрговински партнери у зони анемичног привредног раста или рецесије.

Према њеним речима, средином марта су представници једне од водећих агенција за кредитни рејтинг „Ес енд Пи“ (С&П) били у Србији, констатовали да су економски трендови и даље јако позитивни, да Србија има перспеккиву снажног раста и да она остаје међу најбрже растућим привредама у Централној и Источној Европи.

Упркос наведеном, констатовали су и да протести утичу на сентимент инвеститора, да они успоравају домаће и стране инвестиције и тиме утичу на потенцијалан биланс овогодишњег раста БДП-а – јер су поред њих присутне и геополитичке тензије.

„(Политичка) стабилност се мора чувати, јер (српска привреда) има потенцијал да расте по стопама од четири одсто годишње. Неопходан предуслов је да се престане са свим овим што је то проузроковало – протесте, блокаде, пратеће активности. Ми смо имали ситуацију када је због ескалација рата у Украјини дошло до привременог одлагања СДИ, а које су у остатку година надокнађене. Тако гледајући ништа није изгубљено“, казала је Ивковић.

Цитирајући налазе недавне анкете Привредне коморе Србије (ПКС), она је навела да се прве негативне последице виде у сектору услуга, кроз одлагање потрошње грађана због политичке неизвесности, као и лошијег тренда у туризму, посебно у сегменту конгресног туризма.

„Услуге у великом броју земаља воде раст. Имали смо налазе Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) да је око 30 одсто туристичких аранжмана отказано… Свака блокада пута кошта и има своју економску цену“, навела је она.

Према њеним речима, протекле године су за НБС значиле драстично смањење премија ризика (ЕМБИ) које су сада 140 базних поена ниже од просека упоредивих земаља, што за око пет процентних поена смањује каматне стопе по којима се задужујемо.

Изузезно висок ниво девизних резерви резултат је тога што је централна банка од 2017. до 2024. године купила око 11,9 милијарди евра, оне су тада биле 29,3 милијарде евра, односно за 120 одсто више од периода пре пандемије корона вируса.

НБС је, каже Ивковић, у последњем периоду постала нето продавац девиза на међубанкарском тржишту, између осталог и због нижег прилива страних директних инвестиција (СДИ) и прихода од туризма.

„Велики инвеститори и даље долазе у Србији, рејтинг агенције… Ми видимо да се долази до глобалног репозиционирања. У том процесу биће добитника и губитника. Мени се чини да уз актуелну спољну политику коју, да будемо искрени, води председник Србије Александрар Вучић, ми и даље можемо да будемо добитник тих процеса“, рекла је Ивковић.

Још је испричала да инвеститори са којима се састаје наводе да је Србија одавно заслужила инвестициони кредитни рејтинг, што се види и кроз прилив СДИ.

„Када смо средином марта имали састанак са великом групом инвеститора, они су рекли да би се они радо у наше име жалили на кредитну агенцију Фич (чију оцену кредитног рејтинга Србија одавно чека)“, рекла је Ивковић, додајући да ту позитивну оцену ипак очекују „негде у јулу“.

(Бета)