петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Викиликс: Хрвати хтели да профитирају од убиства Зорана Ђинђића
Хроника

Викиликс: Хрвати хтели да профитирају од убиства Зорана Ђинђића

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 08. септембар 2011.

БЕОГРАД - Европски комесар за спољну политику Крис Патен приликом посете Загребу 13. марта 2003. године, према депеши из америчке амбасаде у хрватској престоници, пренео је тадашњим хрватским властима да њихова апликација за чланство у ЕУ „неће бити ометана оживљавањем нестабилности у суседној Србији“.

„У ствари, њему је било јасно да ће Ђинђићево убиство побољшати изгледе хрватске апликације, без обзира на лоше или добре податке хрватске владе о усклађености с европским политичким условима, зато што ЕУ Хрватску види, и жели да тако и остане, као земљу релативне стабилности у региону. Само велики проблем с Хагом би пореметио тај колосек“, пише у депеши сачињеној дан након убиства Ђинђића.

Патен се тада састао с хрватским председником Стјепаном Месићем, премијером Ивицом Рачаном и кључним парламентарцима, али су састанци били кратки због Ђинђићевог убиства и Патен је требало да оде у Београд.

„Патен је био забринут да је притисак међународне заједнице на Србију због Хашког трибунала био суров и да је допринео убиству“, стоји у овом документу.

Према депеши из америчке амбасаде у Хрватској, која је написана 1. априла 2003. године приликом посете генералног секретара НАТО лорда Џорџа Робертсона Загребу, хрватски премијер Ивица Рачан саветован је да спречи дискусију о бекству хашког оптуженика Готовине изјавом да „у освит Ђинђићевог убиства Хрватска сматра да је време да крене против људи умешаних у ратне злочине у Југославији и РС“.

„Робертсонова порука о сарадњи с Хагом била је само израз ‘разумевања’“, пише у депеши, где се додаје да су Американци „разочарани што је Робертсон можда оставио хрватску владу у утиску да ће убиство Ђинђића можда охрабрити међународну заједницу да олабави притисак за реформе“.

У депеши коју је написао заменик америчког државног секретара Ричард Армитаџ пише да је он приликом састанка с албанским амбасадором у САД Фатосом Тарифом 20. марта 2003. рекао да „САД подржавају демократске процесе који се одвијају у Србији у избору новог лидера. Сложио се с Тарифом да је Ђинђић био умирујући фактор у региону“.

(Курир)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер