Влада Хрватске поднела захтев за оцену уставности Статута Вуковара

Влада Хрватске поднела је данас захтев за покретање поступка оцене уставности и законитости спорног вуковарског Статута којим се тај град у целости изузима из примене двојезичности, односно српског језика и писма.

На предлог Већа српске националне мањине Града Вуковара, Министарство управе је новембра обуставило примену недавно измењене одредбе вуковарског статута који се односи на изузимање Града из двојезичности.

За остале одредбе, као што је одредба о проглашењу Вуковара местом посебног пијетета према жртвама Домовинског рата, утврђено је да су у складу с Уставом.

Одлука је упућена Влади која је имала рок од 30 дана да упути Уставном суду захтев за оцену сагласности спорне одредбе с Уставом и законом.

Статут Вуковара измењен је почетком новембра гласовима одборника Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и Хрватске странке права "Анте Старчевић" (ХСП АС) који су их и предложили.

Против су били одборници Самосталне демократске српске странке (СДСС), а одборници Социјалдемократске партије (СДП) били су уздржани. Статут је тако допуњен чланом којим се подручје Вуковара проглашава местом посебног пијетета према жртвама Домовинског рата, а измењен је и члан о службеном језику и писму, тако да је службени језик у Вуковару хрватски, а писмо латинично.

Измене Статута су најављене пошто су септембра ове године на зградама јавних установа и државних институција у Вуковару постављени двојезични натписи - на латиници и ћирилици што је изазвало напетости и протесте.

Статут града Вуковара претходно је мењан 2009. године када су увођење двојезичности, уз СДСС, подржали одборници ХДЗ и тадашњег ХСП, док је СДП тада био против.

По прописима у Хрватској, употреба мањинског језика и писма могућа је у јединицама локалне самоуправе у којима припадници неке мањине чине више од трећине становништва.

По резултатима пописа становништва из 2011, у Вуковару живи 34,87 одсто становника српске националности.

"Штаб за одбрану хрватског Вуковара" који се противи ћирилици, објавио је пре недељу дана да је прикупио 650.000 потписа за расписивање тзв. референдум о ћирлици, односно за измену Уставног закона о правима националних мањина тако да национална мањина има право на службену употребу језика и писма само ако чини најмање половину становништва неке локалне самоуправе.

Премијер Зоран Милановић више пута је поручио да таквог референдума о ћирилици неће бити, без обзира на то колико се потписа прикупи.

(Бета)