Vladimir Zelenski: Kijev ne isključuje mirovne pregovore sa Moskvom, ali oni mogu da se održe samo preko posrednika. Za sada postoji samo ovaj model

Posrednici bi mogli da pomognu u postizanju trajnog rešenja sa Moskvom, izjavio je ukrajinski lider.

Kijev ne isključuje mirovne pregovore sa Moskvom, ali oni mogu da se održe samo preko posrednika, izjavio je ukrajinski lider Vladimir Zelenski za "Filadelfija Inkvajer" u nedelju. On je sugerisao da bi format korišćen za posredovanje u sporazumu o crnomorskom žitu iz 2022. mogao da pruži osnovu za pregovore.

Ukrajina je ranije odbila da prihvati uslove Rusije kao osnovu za razgovore i optužila je Moskvu da nije u stanju da pregovara u dobroj veri. Krajem 2022. godine, Zelenski je izdao dekret kojim je zabranio pregovore sa Moskvom dok je ruski predsednik Vladimir Putin na vlasti.

Moskva je, u međuvremenu, ostala pri stavu da je spremna da ponovo započne pregovore, ali samo ako se Kijev odrekne pretenzija na bivše teritorije koje su postale deo Rusije. U jesen 2022. četiri bivše ukrajinske teritorije – dve otcepljene republike Donbasa i regioni Herson i Zaporožje – zvanično su se pridružile Rusiji nakon niza referenduma. Ukrajina nikada nije priznala rezultate i nastavlja da polaže pravo na ove regione, kao i na Krim, koji se pridružio Rusiji nakon sličnog referenduma 2014. godine.

U intervjuu za "Filadelfija Inkvajer", Zelenski je tvrdio da Ukrajina „može pronaći model“ za potencijalno rešenje sa Rusijom. On je ukazao na sporazum koji su pre dve godine posredovale Turska i UN, a koji je omogućio uspostavljanje koridora za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka.

Prema Zelenskom, Ankara i UN potpisale su odvojene sporazume sa Moskvom i Kijevom. „Uspelo je“, izjavio je on, dodajući da je koridor za žito tada postojao „dovoljno dugo“.

Moskva i Kijev su bili blizu postizanja još jednog sporazuma o žitu u martu, ali su ukrajinski pregovarači naglo napustili posle dva meseca pregovora, navodi Rojters.

U istom formatu bi mogli da budu sklopljeni sporazumi o „teritorijalnom integritetu, energiji i slobodi plovidbe“ između Moskve i Kijeva, izjavio je Zelenski. On je predložio da bi se druge zemlje mogle pozvati da posreduju. „Niko ne bi trebalo da kaže da je to… samo Evropa i SAD“, izjavio je on, dodajući da nacije iz Azije, Afrike i Južne Amerike treba da učestvuju i pomognu u pripremi dokumenata koji će biti predstavljeni Moskvi i Kijevu.

„Za sada postoji samo ovaj model“, dodao je Zelenski. On je, međutim, naglasio da konačni sporazum mora da „odgovara” Kijevu i da se zasniva na uslovima Ukrajine.

Zelenski je dugo pokušavao da promoviše sopstvenu „formulu mira“ u deset tačaka, poslednji put tokom samita u Švajcarskoj 15-16. juna, na koji Rusija nije bila pozvana. Moskva je odlučno odbacila uslove Zelenskog, insistirajući da se o statusu njenih novostečenih teritorija ne može pregovarati. Putin je dalje zahtevao u junu da Kijev povuče sve svoje trupe iz područja četiri ruska regiona koja trenutno kontroliše.

Prema Putinovim rečima, Ukrajina takođe mora da se odrekne svog plana da uđe u NATO i postane neutralna zemlja, kao i da ograniči veličinu svoje vojske.

Uprkos odbijanju ruskih uslova, Kijev je nedavno signalizirao svoju spremnost da okonča borbe. U junu je zamenik šefa kancelarije Vladimira Zelenskog Igor Žovkva izjavio da Ukrajina želi „mir što je pre moguće“. Zelenski je prošle nedelje izjavio da Kijev ne želi da „produžuje rat“ ni da „traje godinama“.

(RT)