Vladislav Jovanović: Berlin nema poverenje u nas i smatra nas malom Rusijom na Balkanu

Nemačka još u uzdizanju i da ona nije završila sve poslove ni oko sebe u Evropi, a ni na Balakanu. Ona ima svoje vidljive i manje vidljive ciljeve i želi da se afirmiše kako bi postala što samostalnija u odnosu na svoje saveznike i počela da gradi što vlastitiju politiku, što je teško, i ne ide im baš tako dobro. A mi smo joj na putu ka tom njenom cilju.

Nemačka je bila  instrumentalna u rasturanju SFRJ i nas je označila kao glavnu metu koju treba gađati. U tome je bila nemilosrdna.

Istovremeno, zajedno sa svojim zapadnim saveznicima, odlučila je da Srbija ostane teritorijalno umanjena, demogafski oslabljena, i ekonomski iscrpljena, i da kao takva, bude lakši plen za evroatlanske integracije. Razlozi koji se kriju iza toga su u tome što Berlin sa svojim saveznicima trajno nema poverenje u nas i smatra nas malom Rusijom na Balkanu.

Cilj Nemaca je da zaposednu Balkan u celini, za šta im je neophodno da uvuku i nas u svoju organizaciju, ali to žele da učine kada budemo što slabiji i nemoćniji. Tako da im ne budemo nikakkav problem, već samo adresa na koju će upućivati zahteve.

Merkelova sada  sigurno dolazi u dogovoru sa Amerikom i NATO, da ubrza stabilizaciju onoga što su zapadne sile, podrškom nezvisnog Kosova, destabilizovale na Balkanu. Mi treba da im u tome pomognemo - na svoju štetu. Da mi platimo troškove, to jest -da se  oslobodimo svake iluzije da Kosovo možemo da zadržimo i da treba što pre da prihvatimo tu relnost.

Sada su se svi glavni na Zapadu uortačili da nas do kraja godine, ucenjujući nas kandidaturom za EU, nateraju da prihvatamo kosovsku nezavisnost. Ne mora to da bude odmah formalno priznanje, to može i indirektno - preko takozvanih dobrosusedskih odnosa. Dolazak nemačke kancelarke, u tom kontekstu, ima za cilj da nam saopšti uslove, a ne da od nas prihvati primedbe i žalbe.

Cilj Nemačke, pa i Zapada,  je da se Blakan izvuče iz uticaja Rusije i da bude trajna zapadana interesna sfera. Srbija, kao poslednji problem u regionu, mora da bude savladana na njenu štetu, i čak sa osmehom na licu, jer će kao nagaradu dobiti učlanjenje u EU. Naš problem je u tome što smo se mi potpuno prepustili uticaju zapada bez ikakve mogućnosti da sa njima  razgovaramo na bilo kakvoj ravnopravnoj osnovi.

Nismo na vreme potražili oslonce na drugim stranama, nego smo slepo verovali da će nam zapadni partneri misliti dobro i da će uvažavati našu dobru volju. Tu smo napravili strategijsku grešku zbog koje još uvek ispaštamo i ispaštaćemo do kraja - ako je ne ispravimo. Morali smo što pre da našim „zapadnim prijateljima“ - čim su počeli da govore o mogućnosti nezavisnoti Kosova - odmah kažemo da hoćemo da zaustavimo proces našeg kandidiovanja za EU i da im saopštimo da ne želimo da idemo u Uniju, pod drugačijim uslovima od drugih zemalja.

Morali smo im tvrdo staviti do znanja da u EU možemo samo sa svojom celokupnom teritorijom. Morali smo ih naterati da se izjasne. Pa ih, ako bi oklevali, podsetiti da će lobiranjem za Kosovo izgubiti celu Srbiju i da će nas primorati da se okrenemo alternativnoj politici.

Jedino bi to Zapad nateralo da zamisli i primoralo da ne ide do kraja u pritisku na nas.

Problem Srbije je što od njih zvanični Beograd nikad zatržaio, niti pokušao da ih stavi položaj da moraju da odluče hoće li menjati ponašanje prema nama. Naša vlast je, bukvalno, samo aminovala sve što su Nemačka i ostali radili. Zato i ne osuđuje priznanje Kosova kao nerijateljski akt prema Srbiji i našim interesima.

Treba Zapadu jasno reći: ako nastavite sa podrškom nezvisnoti Kosova Srbija prestati da se interesuje za EU i  podršku će potaržiti na drugim stranama.

To bi ih veoma zabrinulo. Sad izgleda da smo mi nemoćni i da miš sa lavom ne može da se izbori. Ali, njima je do te mere stalo da Blakan imaju na svojoj strani, što bez Srbije nije moguće, da su spremni da učine i neki ustupak i protivuslugu da bi sprečili odlazak Srbije na drugu stranu.

Mi to nikad nismo koristili, a sa ovom vlašću, mislim i da nećemo. S druge strane,  trebalo bi da napravimo nekoliko demonstrativnih političkih izlazaka iz ovog neprijatnog zagrljaja sa Zapadom. Da učinimo nekoliko skoro tajanstvenih poseta Moskvi, Pekingu, Brazilu i Delhiju...  Pa da ostavimo Zapadu da razmišlja šta se skriva iza tih poseta. Sve drugo je siguran silazak na dno!

Bivši šef diplomatije SRJ i njen ambasador pri Ujedinjenim nacijama

(Fakti.org)