Владислав Јовановић: Берлин нема поверење у нас и сматра нас малом Русијом на Балкану

Немачка још у уздизању и да она није завршила све послове ни око себе у Европи, а ни на Балакану. Она има своје видљиве и мање видљиве циљеве и жели да се афирмише како би постала што самосталнија у односу на своје савезнике и почела да гради што властитију политику, што је тешко, и не иде им баш тако добро. А ми смо јој на путу ка том њеном циљу.

Немачка је била  инструментална у растурању СФРЈ и нас је означила као главну мету коју треба гађати. У томе је била немилосрдна.

Истовремено, заједно са својим западним савезницима, одлучила је да Србија остане територијално умањена, демогафски ослабљена, и економски исцрпљена, и да као таква, буде лакши плен за евроатланске интеграције. Разлози који се крију иза тога су у томе што Берлин са својим савезницима трајно нема поверење у нас и сматра нас малом Русијом на Балкану.

Циљ Немаца је да запоседну Балкан у целини, за шта им је неопходно да увуку и нас у своју организацију, али то желе да учине када будемо што слабији и немоћнији. Тако да им не будемо никаккав проблем, већ само адреса на коју ће упућивати захтеве.

Меркелова сада  сигурно долази у договору са Америком и НАТО, да убрза стабилизацију онога што су западне силе, подршком незвисног Косова, дестабилизовале на Балкану. Ми треба да им у томе помогнемо - на своју штету. Да ми платимо трошкове, то јест -да се  ослободимо сваке илузије да Косово можемо да задржимо и да треба што пре да прихватимо ту релност.

Сада су се сви главни на Западу уортачили да нас до краја године, уцењујући нас кандидатуром за ЕУ, натерају да прихватамо косовску независност. Не мора то да буде одмах формално признање, то може и индиректно - преко такозваних добросуседских односа. Долазак немачке канцеларке, у том контексту, има за циљ да нам саопшти услове, а не да од нас прихвати примедбе и жалбе.

Циљ Немачке, па и Запада,  је да се Блакан извуче из утицаја Русије и да буде трајна западана интересна сфера. Србија, као последњи проблем у региону, мора да буде савладана на њену штету, и чак са осмехом на лицу, јер ће као нагараду добити учлањење у ЕУ. Наш проблем је у томе што смо се ми потпуно препустили утицају запада без икакве могућности да са њима  разговарамо на било каквој равноправној основи.

Нисмо на време потражили ослонце на другим странама, него смо слепо веровали да ће нам западни партнери мислити добро и да ће уважавати нашу добру вољу. Ту смо направили стратегијску грешку због које још увек испаштамо и испаштаћемо до краја - ако је не исправимо. Морали смо што пре да нашим „западним пријатељима“ - чим су почели да говоре о могућности независноти Косова - одмах кажемо да хоћемо да зауставимо процес нашег кандидиовања за ЕУ и да им саопштимо да не желимо да идемо у Унију, под другачијим условима од других земаља.

Морали смо им тврдо ставити до знања да у ЕУ можемо само са својом целокупном територијом. Морали смо их натерати да се изјасне. Па их, ако би оклевали, подсетити да ће лобирањем за Косово изгубити целу Србију и да ће нас приморати да се окренемо алтернативној политици.

Једино би то Запад натерало да замисли и приморало да не иде до краја у притиску на нас.

Проблем Србије је што од њих званични Београд никад затржаио, нити покушао да их стави положај да морају да одлуче хоће ли мењати понашање према нама. Наша власт је, буквално, само аминовала све што су Немачка и остали радили. Зато и не осуђује признање Косова као неријатељски акт према Србији и нашим интересима.

Треба Западу јасно рећи: ако наставите са подршком незвисноти Косова Србија престати да се интересује за ЕУ и  подршку ће потаржити на другим странама.

То би их веома забринуло. Сад изгледа да смо ми немоћни и да миш са лавом не може да се избори. Али, њима је до те мере стало да Блакан имају на својој страни, што без Србије није могуће, да су спремни да учине и неки уступак и противуслугу да би спречили одлазак Србије на другу страну.

Ми то никад нисмо користили, а са овом влашћу, мислим и да нећемо. С друге стране,  требало би да направимо неколико демонстративних политичких излазака из овог непријатног загрљаја са Западом. Да учинимо неколико скоро тајанствених посета Москви, Пекингу, Бразилу и Делхију...  Па да оставимо Западу да размишља шта се скрива иза тих посета. Све друго је сигуран силазак на дно!

Бивши шеф дипломатије СРЈ и њен амбасадор при Уједињеним нацијама

(Факти.орг)