петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Волфрам Мас: Прескакање корака ка ЕУ није од помоћи
Хроника

Волфрам Мас: Прескакање корака ка ЕУ није од помоћи

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 19. децембар 2009.

Немачка је Србију увек охрабривала да на путу ка Европи иде корак по корак. Покушај да се неки корак прескочи сигурно није од помоћи. Задаци који стоје пред Србијом су јасни: применити прелазни споразум који ступа на снагу 1. фебруара 2010. године и створити услове за почетак процеса ратификације ССП-а - каже у интервјуу за „Блиц“ Волфрам Мас, амбасадор Немачке у Београду.

Амбасадор Мас каже да је, наравно, одлука о датуму подношења захтева за добијање статуса кандидата суверена одлука Владе Србије и наглашава да Немачка подржава став председника Србије Бориса Тадића да се кандидатура поднесе онда кад „буде јасно да ће та апликација резултирати брзим позитивним одговором ЕУ“, као и да је тај став заснован на разговору који су председник Србије и немачка канцеларка Ангела Меркел водили у новембру у Берлину.

- Овај немачки став никако се није променио. Нису тачне вести у медијима о наводној промени у протеклим данима и недељама - каже Мас.

Да ли сматрате да бисмо убрзали приближавање ЕУ ако, уз наставак брзих реформи у свим областима у Србији (полиција, правосуђе, људска права, корупција...), брзо повлачимо и формалне потезе, попут кандидатуре?

- Брзину приближавања Србије ЕУ готово искључиво одређује сама Србија. При томе су мање битни маркантни, видљиви догађаји, него свакодневни рад на спровођењу европске правне тековине. Стога је брзо спровођење реформи у Србији најбољи начин да се убрза приближавање ЕУ - реформи које су, независно од приступања ЕУ, у интересу грађана Србије. Искуство са визном либерализацијом и активирањем прелазног споразума доказује да се напредак у реформама исплати.

Добро је познат опрезан став Немачке према даљем проширивању ЕУ, да треба сачекати и направити паузу за земље Западног Балкана након примања Хрватске. Има ли промена у таквом ставу?

- Никада није био став Немачке да треба направити паузу када је реч о проширењу ЕУ за земље Западног Балкана. Политика Немачке, међутим, јесте да пре сваког проширења морају бити испуњени неопходни услови и на страни Европске уније и на страни кандидата за приступање ЕУ. Ступањем на снагу Лисабонског споразума ЕУ је урадила своје домаће задатке. Али искуство у протеклих 10 година је показало да пријеми на основу политичких уступака само доносе проблеме, који онда негативно утичу на то како грађани ЕУ прихватају ЕУ и проширење ЕУ.

Да ли сматрате да ће питање Косова бити услов примања Србије у ЕУ и шта ће ЕУ свакако тражити од Србије?

- Немачка од Србије никада није тражила признавање Косова. Међутим, услови за пријем у ЕУ, поред испуњења копенхашких критеријума и обавеза из ССП-а које је преузела и Србија, за сваког кандидата су, такође, регионална сарадња и неговање добросуседских односа. То мора да важи и за Косово.

Како оцењујете улагања немачких привредника у Србију ове године и да ли очекујете да се ова сарадња увећа?

- Због економске кризе је 2009. била тешка година не само за Србију и регион. Тим повољније треба оценити чињеницу да је сарадња између Немачке и Србије напредовала и у овим тешким временима. На овом месту бих поменуо само улагања немачких предузећа као што су „Fresenius Medical Care“, „Хенкел“ или „Леони“, али и меморандум о споразумевању у области енергетике између ЕПС-а и RWЕ. Висина билатералне помоћи Немачке је ове године, упркос свим економским тешкоћама, достигла нови рекордни ниво.

Током ове године дошло је до знатних промена на политичкој сцени Србије, пре свега јачање СНС и јасна европска оријентација велике већине странака.

Како на то гледате и да ли се редовно састајете са представницима странака са којима сте до сада одбијали сусрете?

- Задатак амбасаде је да се одржава контакт са свим релевантним демократским снагама земље домаћина. У протеклој години заиста видим значајну промену када је реч о по нама посебно важном питању - односима између Србије и ЕУ. Развијен је својеврстан национални консензус у вези са приближавањем Србије ЕУ, који није прихватио само мали број маргиналних политичких групација. Подразумева се да о овој новој политичкој оријентацији водимо рачуна и у нашим контактима.

Немачка и Србија су у истој групи на Мондијалу, шта мислите ко ће проћи? Прогнозирајте нам исход меча Немачка - Србија.

- За мене би, наравно, било најлепше ако би Немачка и Србија прошле заједно у други круг. Ко ће победити на утакмици Немачка - Србија, зависиће од кондиције на дан меча. Погледаћу утакмицу у својој резиденцији и моћи ћу, према томе, да опуштено подигнем чашу у част боље екипе.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер