Време: Упркос притисцима, Републички завод за заштиту споменика културе одбија да избрише зграду Генералштаба са списка заштићених културних добара

Упркос одлуци владе, Генералштаб неће бити избрисан из Централног регистра непокретних културних добара захваљујући Републичком заводу за заштиту споменика културе. Истовремено, тамо где је сад Генералштаб, биће Трамп центар, јавља Блумберг

Републички завод за заштиту споменика културе одбио је да комплекс Генералштаба избрише из Централног регистра непокретних културних добара Србије.

О овоме су одлучили на данашњем састанку у петак, о чему ће објавити допис. Не очекују да ће их в.д. директор Горан Васић подржати.

Према закону, да би неко културно добро било избрисано из листе споменика Централног регистра, оно мора да нестане или да буде потпуно уништено. У Републичком заводу кажу да Генералштаб није ни нестао нити је потпуно уништен.

Њихове колеге из Градског завода за заштиту споменика културе су избрисале Генералштаб из свог регистра културних добара и, према процедури, о томе обавестиле Републички завод како би он извршио свој део посла и избрисао овај споменик културе из Централног регистра.

Трамп центар

Републички завод је, као што је речено, то одбио.

У међувремену, такође у петак, агенција Блумберг је објавила да ће инвестициона компанија „Аффинитy Партнерс“, коју су основали Џаред Кушнер, зет Доналда Трампа, и емиратски милијардер Мохамед Алабар, заједно изградити луксузни хотел и апартмански комплекс у Београду, на месту бившег Генарлштаба југословенске војске, који је погођен у НАТО агресији на Србију 1999. године.

Овим је потврђен податак да Кушнер сарађује са власником Београда на води.

Кушнер је у интервјуу за агенцију Блумберг казао да је разговарао са неколико брендова пре него што се одлучио за име „Трумп“.

Влада Србије није нити очигледно има намеру да поништи своју одлуку од 14. новембра о престанку својства културног добра зградама Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду које се налазе у Улици кнеза Милоша број 33-44, и које су у државној својини. Та одлука је ступила на снагу 22. новембра.

Сви су против

Против ове одлуке су струка, САНУ, струковна удружења домаћа и инострана.

Јуче у четвртак су им се придружили и студенти. Студенти Универзитета уметности у Београду апелују да влада „која је до сада показала алармантни недостатак интересовања за очување овог културног добра“ укине ту своју одлуку.

Одмах након владине одлуке, Републички завод за заштиту споменика културе је објавио саопштење (то је оно саопштење због ког их је посетила БИА) да Влада Србије није поштовала законску процедуру приликом доношења одлуке да се комплексу Генералштаба укине статус културног споменика, као и да уопште  нема никаквог разлога да се таква одлука доноси.

Исти захтев затим је упутило Друштво конзерватора Србије.

Такође је и Организација Европа Ностра Србија позвала Владу Србије да по хитном поступку укине „незаконите одлуке о брисању комплекса зграда Генералштаба и Министарства одбране у центру Београда из Регистра заштићених непокретних културних добара“.

РЕРИ је пре месец дана поднео Уставном суду Иницијативу за покретање поступка за оцену уставности одлуке владе Србије да се комплексу Генералштаба одузме статус културног добра.

Крајем децембра, специјална известитељка УН за област културних права тражила је од владе Србије да јој у наредна месеца одговори поводом забрињавајућих информација о Генералштабу, Савском мосту, Сајму и Калемегданској тврђави.

И, шта сад

У току је процедура коју је покренула Европа Ностра Србија како би комплекс Генералштаба постао део овогодишње листе ’7 најугроженијих’ објеката у Европи, и резултат очекујемо у другој половини јануара. Евентуални избор Генералштаба за листу ’7 најугроженијих’ би  можда могао да утиче на судбину овог комплекса, сетимо се случаја Београдске тврђаве.

Биће да је одговор свима њима поменута информација коју је објавио Блумберг.

По опстанак Генералштаба тренутно постоје две наде: чињеница да Републички завод за заштиту споменика културе одбија да га избрише из Централног регистра непокретности, и Уставни суд код кога се налази РЕРИ-јева иницијатива о укидању владине одлуке.

Градски завод може само да комплекс избрише из катастра, али тај њихов потез по закону дозвољава жалбу.

(Време)