петак, 03. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Врх Гаспрома у петак у Београду
Хроника

Врх Гаспрома у петак у Београду

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 03. децембар 2008.

Уговор са руским партнером можда поново у Скупштини Србије

Председник управног одбора Гаспрома Алексеј Милер, највероватније, долази у петак у Београд на још једну рунду разговора о финализацији договора, пре него што се потпишу документа о нафтно-гасном аранжману Србије и Русије, сазнаје „Политика”.

Српска страна је припремила платформу за наставак преговора, а како „Политика” сазнаје у њој постоји неколико претпоставки на којима ће Србија инсистирати. Прва је да Србија сва три пројекта (изградња магистралног гасовода Јужни ток, завршетак складишта гаса у Банатском Двору и продаја Нафтне индустрије Србије за 400 милиона евра) посматра као један пакет и да само реализација тог пакета има економски значај и комерцијално оправдање. У припремљеној платформи српска страна истиче да не сумња у политичке гаранције да ће пројекти бити реализовани у складу са Међудржавним уговором, али тражи додатне економске гаранције, односно механизме обезбеђења.

Преговарачки тим Београда припремио је две опције гаранција.

Прва представља одложено ступање на снагу уговора о продаји 51 одсто акција НИС-а. По тој опцији, НИС би био продат на дан потписивања уговора, али је ступање на снагу тог уговора условљено усвајањем позитивне студије изводљивости за изградњу гасовода Јужни ток, најкасније до 30. јуна 2010. године, а експлоатација гасовода требало би да почне најкасније 31. децембра 2015. Уколико студија изводљивости не буде усвојена до 30. јуна 2010. године, онда нема ништа ни од продаје НИС-а. Српска страна се обавезује да у периоду од потписивања уговора до његовог ступања на снагу неће продавати НИС, а да ће га продати Русима ако испуне гаранцију под условима који су записани у Међудржавном споразуму (400 милиона евра).

Друга опција српске стране предвиђа да Руси за 400 милиона евра могу да добију само 25 одсто НИС-а. Преосталих 26 одсто (до предвиђених 51) Руси би добили без додатног плаћања тек када усвоје позитивну студију изводљивости гасовода „Јужниток”. У случају да нема те студије, Руси би остали власници 25 одсто акција НИС-а. Гаспром би имао право да изађе из власништва НИС-а ако надокнади српској страни изгубљену добит, а српска страна имала би обавезу да врати 400 милиона евра. Према тој опцији, управљачка права била би заједничка.

За сада су мали изгледи да би документа могла да буду потписана прекосутра. Тим пре што је руски амбасадор у Београду Александар Конузин синоћ изјавио да је у прошлонедељним разговорима у Москви постигнута сагласност да се до 20. децембра потпише споразум о продаји НИС-а и меморандум о изградњи „Јужногтока”. Из извора блиских преговарачком процесу Политика„” сазнаје да представници Гаспрома„” нису могли да дају гаранције за изградњу „Јужног тока”, а представници Гаспромњефта„” у преговорима само инсистирају на куповини НИС-а, тврдећи да они нису надлежни за „Јужни ток”. Уколико руска страна остане при том ставу и после посете Алексеја Милера, политички врх Србије ће од парламента тражити да се поново изјасни о енергетском споразуму са Русијом.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер