Вук Цвијић: Небеска Србија и земаљска мафија - шта је Вучић прећутао о везама државних функционера и криминалаца које открива Скај апликација

Ако пренебрегнемо питање веродостојности Вучићеве тврдње о постојању комуникације на коју се позвао када је говорио о Оскару, отварају се питања на која за сада нема одговора: да ли је то што је цитирао све из Скај преписке или је нешто истргнуто из контекста? И можда још важније: како је поседује када није достављена ни Специјалном суду где се суди Шарићевој групи?

У Србији готово да не постоји комуникација озбиљне криминалне групе у којој се директно или посредно не помињу људи из врха власти. Посебно је забрињавајуће када та комуникација криминалаца открива да виши руководиоци у полицији, БИА и правосуђу разговарају са припадницима мафије. Међу њима су неки бивши и садашњи блиски сарадници председника Србије Александра Вучића, који га ословљавају са „главни шеф“, док га криминалци, могуће, како сам каже, зову Оскар.

Тек сада, после више од годину дана, Вучић се осврнуо на питање ко је заправо Оскар (аутор ових редова је о Оскару писао почетком марта 2023), али није дао објашњење за доказе изведене у суду – Скај апликацију, у којој о Оскару поруке размењују вођа нарко-картела Дарко Шарић и његов брат Душко, који је сада у бекству. Уместо одговора Вучић је изнео тврдње о комуникацији на Скају, којих како Радар сазнаје, нема међу доказима у Специјалном суду у новом поступку против Шарићеве групе . Слично је коментарисао и снимак на коме га сарадници у сумњивим комуникацијама ословљавају са „главни шеф“. Осврнуо се на последњи случај разговора министра Синише Малог и садашњег директора Инфраструктура железнице Србије Небојше Шурлана, а игнорисао је чињеницу да „главног шефа“ још 2016. помињу главни координатор Жандармерије Ненад Вучковић и Вељко Беливук (аутор је о томе писао почетком марта 2022).

Ко је све из власти користио Скај апликацију

Вучић је као и много пута до сада у случајевима где се власт и криминал преплићу и Оскара и „главног шефа“ коментарисао пре било које од институција којима је надлежност да истражују сумњиве везе мафије. Институције уместо тога хибернирају, па ће њихово евентуално накнадно изјашњење бити под сумњом да га је управо председник својим иступом наметнуо. Када је реч о Оскару, приметно је било у Вучићевом обраћању да се није освртао на то што су професионални медији објавили, а садржина је доказа у поступку против групе Дарка Шарића у коме је оптужен да је наставио да руководи картелом из притвора. Уместо тога, Вучић је рекао да није сасвим сигурно да су га криминалци звали Оскар, а затим је изнео тврдње о комуникацији, које нема у доказима. Председник је казао: „Они све најгоре говоре, псују мајку Оскару, чешће Вучићу, говоре да је најгори олош.“ Затим је наводио још неке епитете, како га наводно називају криминалци. Тврдио је и да он није учествовао ни у чему, као и да у Скај порукама нема ништа компромитујуће против Оскара. А затим као да је неким својим сарадницима послао поруку да он није имао Скај за разлику од неких представника власти које није именовао.

Вучић је као много пута до сада у случајевима где се власт и криминал преплићу и Оскара и „главног шефа“ коментарисао пре било које институције, којима је надлежност да истражују сумњиве везе мафије. Њихово евентуално накнадно изјашњење биће под сумњом да га је управо председник својим иступом наметнуо

Да власт не може добити Оскара за пропагандни наратив због очитих контрадикторности, сведочи наступ доскорашње премијерке, а сада председнице Скупштине Ане Брнабић, која је само десетак дана пре председника децидирано тврдила да Вучић није Оскар, те да је то „брутална лаж, мешетарење и дестабилизација Србије“. Такође, власт невешто избегава непријатну чињеница, коју је недавно КРИК открио, да је полиција у кривичној пријави идентификовала да Шарићева група у комуникацији открива како им помажу Вучићеви блиски сарадници, некадашњи министар полиције и војске Небојша Стефановић и још увек актуелни функционер БИА Марко Парезановић. КРИК је објавио полицијску пријаву у којој су само идентификовани као Едо – Стефановић и као Маркус – Парезановић, али нису обухваћени пријавом нити постоји податак да је вођена било каква истрага.

Ако пренебрегнемо питање веродостојности Вучићеве тврдње о постојању комуникације на коју се позвао говорећи о Оскару, поставља се следеће питање: да ли је то што је цитирао све или је нешто истргнуто из контекста? И можда још важније: како он поседује ту преписку која није достављена Специјалном суду? За разлику од његових тврдњи, у Скај комуникацији која је и саставни део оптужнице против Шарићевог клана налази се нешто што и те како отвара сумњу у рад Оскара, а нарочито његових блиских сарадника које је чак и полиција идентификовала, Еда – Стефановића и Маркуса – Парезановића. О некадашњој блискости Вучића и Стефановића сведоче бројне ситуације, а и данас упркос некадашњим нападима режимских таблоида, бивши министар је рехабилитован у партији. О блискости Вучића и Парезановића сведочи фамилијарно обраћање председника на јавном скупу на којем га ословљава са „Марко“, а Парезановић је, заузврат, своју лојалност доказивао јавно говорећи како су за Србију највећа безбедносна претња медији, синдикати, невладине организације и опозиција. Међу важним функционерима које помиње Шарић је и председник Апелационог суда у Београду Душко Миленковић.

Преписка браће Шарић

Да подсетимо на комуникацију у којој Душко Шарић пише старијем брату: „Боримо се даље, мислимо да је ово једини реалан пут, преко Маркуса (Парезановића) до Оскара па да он прича са судијама. Брате, мислим да је заиста реална прича да само он може да одлучи и, како обично ради, у последњем тренутку повуче потез. Али мислим да Оскар хоће да он буде тај који ће на крају решити… Маркус нас је питао, такође, које гаранције имамо као држава ако помогнемо теби, што смо ми разумели да можда он зна нешто више с обзиром да је од поверења Оскару и да има институционалну тежину… Мислимо брате да ово једино може да пресече Оскар, да ни Едо (Стефановић) нити било ко други уз сву добру вољу не може да пресече…“ Браћа Шарић и у наставку комуницирају о договорима са Парезановићем. Две ствари су посебно забрињавајуће – када Душко Шарић наводи да су били на „брду“, што је колоквијални назив за седиште БИА ,са Маркусом и Апелацијом (Душко Миленковић), те да је на притиске имун судија Апелационог суда Милимир Лукић. Судија Лукић је тада био у Већу које је одлучивало о Шарићевој групи, а касније је склоњен из поступка.

Вучић се није осврнуо на комуникацију браће Шарић, у којој Душко пише старијем брату: „Боримо се даље, мислимо да је ово једини реални пут, преко Маркуса (Марка Парезановића) до Оскара, па да он прича са судијама. Брате, мислим да је заиста реална прича да само он може да одлучи и, како обично ради, у последњем тренутку повуче потез…“

У доказима у новом поступку против Шарића за руковођење картелом из затвора нема наставка комуникације у време када су доношене одлуке у претходном поступку против овог шефа картела осуђеног за кријумчарење скоро шест тона кокаина. За Шарића је све ишло добро док из ЕУ нису послали комуникацију са Скај апликације ове групе у време док је он био у српском затвору. Пре тога је новембра 2020. у београдском Апелационом суду Шарић био осуђен на 15 година затвора. Врховни касациони суд је априла 2021. поништио ту пресуду јер је судија Лукић учествовао у ранијим одлукама, што до тада није била пракса за поништење пресуда. Питање је да ли се наводна комуникација у којој се, како каже Вучић, вређа Оскар, одвија, на пример, одмах након одлуке Апелационог већа у коме је Лукић. Ново веће Апелационог суда, без Лукића, отвара нови поступак, иако је Врховни суд указао само на формалне разлоге, и доноси одлуку да децембра 2021. премести Дарка Шарића у кућни притвор. Ако је постојала Скај комуникација, коју спомиње Вучић, питање је шта у њој стоји уочи ове одлуке Апелације и претходне одлуке Врховног суда да поништи пресуду? Одлука Апелације о пуштању Шарића је још необичнија, јер он није био упућен на адресу коју је пријавио већ у вилу на Дедињу.

Хапшење Вељка Беливука

О Оскару и упитној комуникацији из периода судских одлука о Шарићу у прошлом броју Радара писао је судија Милимир Лукић: „То је други важан разлог да Тужилаштво за организовани криминал уклјучи своје ресурсе и почне да ради свој посао, тако што ће затражити наставак Скај разговора, посебно из времена доношења одлуке већа Врховног касационог суда, јер имам снажан осећај да ће се ту негде појавити лице које у разговорима идентификују као велики шеф, са кодним именом Оскар, и да ће се онда лако утврдити његов идентитет.“ Лукић у Радару напомиње да ли је Вучић заиста Оскар и ако јесте да ће „морати пред органима државе да објашњава зашто противуставно делује на рад правосуђа“.

Понижавање институција

Уместо да одговара пред институцијама, председник Србије их је још једном понизио, а није одговорио ни судији Лукићу.

Вучић је још говорио и о разговору министра Малог и Шурлана потврђујући да је он „главни шеф“ и обрушио се на директора Инфраструктура железнице што је снимак уопште доспео у јавност.

„Главни шеф“ се помиње у још једној компромитујућој преписци и са вођама Партизанових навијача. Главни координатор Жандармерије Ненад Вучковић, који је и даље на платном списку МУП-а и Вељко Беливук се дописују преко Воцап апликације крајем 2016. и почетком 2017. Оптужница против Беливукове групе за седам убистава, од којих је пет почињено док је он био под тајним надзором БИА, обухвата само период од 2019. Најзначајнија порука је када Вучковић пише Беливуку 20. октобра 2016, недељу дана после убиства Александра Станковића који је до тада био вођа групе Јањичари. „ Зна она. Зна шеф. Зна главни шеф. Али нема дана да ми неко пет пута не каже од њих да те држим под контролом да не урадиш ништа. И мораш да се сабереш. Полако. Имамо јаке позиције, брате. Имаш мене, у десет људи сам у полицији, а ту сам ти на услузи нон-стоп и знају да смо заједно. Ако смо паметни, не може да нас добије нико на пољу трибине и наших послова.“

У тој комуникацији осим „главног шефа“ помињу се још извесни „Андреја“, „министар“, „Небојша“, као и друге вође хулигана, припадници МУП-а и БИА… Полиција је у извештају који је изведен као доказ на суђењу Дијани Хркаловић једино идентификовала да је она помињана као „Дијана“, „Д” и „она“, док се нико није бавио истрагом целе комуникације. Хркаловићева је после хапшења била кратко мета режимских таблоида, али од момента када је почео да је брани функционер СНС-а Владимир Ђукановић опет је постала омиљени портпарол власти. Вучић се више од две године није осврнуо на то да се у комуникацији Вучковића и Беливука помиње „главни шеф“.

Питање је ако је Беливук овако комуницирао, како ли је тек и с ким комуницирао први вођа те групе Александар Станковић, након чијег убиства се власт понашала као ожалошћена породица уз најаву „рата мафији“. Међутим, то је за сада скривено, јер је управо жандар Вучковић узео након убиства Станковића његов телефон и, како је изјавио полицији, што је КРИК први објавио, уништио га након растројства због убиства пријатеља.

Улога Новака Недића

Ни након хапшења Беливука због убиства Властимира Милошевића почетком 2017. и затим суђења на којем је ослобођен, као доказ није приказана анализа комуникације са свих његових телефона. Још док је он у притвору припадници ове групе обезбеђују Вучића на инаугурацији 2017. Занимљиво је да већ 2018. Беливук бива ослобођен. Касније, исте године, припадници Беливукове групе, међу којима је Александар Видојевић – Аца Рошави, према оптужници, упадају у клуб Комитет. Видојевић, са којим је пунолетни син председника Данило Вучић више пута фотографисан, некад је важио за другог у групи одмах иза убијеног Станковића. Полиција сачињава службену белешку у којој се наводи да им је власник клуба Комитет рекао да га је звао генерални секретар Владе Србије Новак Недић да одустане од гоњења, те да га је упутио на Беливука. Власник Комитета одустао је од кривичног гоњења нападача и одбио је да их препозна. То је била кључна сумња од бројних којим је Недић повезиван са Беливуковом групом, почевши од пријаве Војног синдиката и сада његовог ухапшеног председника Новице Антића да је генерални секретар Владе са жандаром Вучковићем, Беливуком и касније убијеним Станковићем 2016. вежбао пуцање у касарни у Панчеву. Последња потврда о повезаности је снимак на коме се Недић на митингу СНС-а децембра 2023. види у друштву Видојевића. Инспектор Дејан Јовић, који је водио истрагу против Беливукове групе бива ухапшен крајем 2018. На крају је ослобођен, али убрзо умире.

Да власт не може добити Оскара за пропагандни наратив због очитих контрадикторности сведочи наступ Ане Брнабић, која је само десетак дана пре председника децидирано тврдила да Вучић није Оскар

Исто тако, поставља се и питање шта је са Беливуковом и Станковићевом комуникацијом која није достављена суду и да ли се и она налази код „главног шефа“. Скај комуникацију поседују стране службе које су је и откриле, а онда се поставља питање каква је комуникација тих служби са „главним шефом“ у Србији, узимајући у обзир за сада скривене делове Скај преписке и Вучићево признање да су ту апликацију користили и неки представници власти.

Новак Недић са три прста на грудима

Поред скривене комуникације има још бројних отворених питања у вези са случајевима Шарић и Беливук. Услучају Беливука нема објашњења зашто је било допуштено да та група на трибинама Партизановог стадиона насиљем спречава навијање против Вучића. Нема одговора како су на изборима у управу ФК Партизан 2014. испред навијача које је предводила ова група, на предлог Новака Недића, изабрани жандар Ненад Вучковић и Горан Цолић, садашњи шеф Службе унутрашње контроле МУП-а? Не испитују се сумње полиције и признање Беливука да су Јањичари рушили у Савамали. Није објашњено ни како се пунолетни син председника Данило Вучић виђао, осим са Видојевићем, и са Борисом Карапанџићем, који је сада оптужен са Беливуком.

Супруге, кумови и сарадници

Недавном кривичном пријавом поднетом на основу добијене преписке из Скај комуникације за убиство вођа шкаљараца Алана Кожара, Стевана Стаматовића, Игора Дедовића и Дамира Хоџића у Грчкој 2020. у два одвојена напада обухваћени су Беливук и Шарић, а спомиње се и Љубомир Лаиновић. За њега истражитељи верују да је у међувремену убијен. Лаиновића је у изјави за КРИК, а затим и на давању исказа у полицији, споменуо Бобан Богдановић, пријатељ Александра Глигоријевића за чије се убиство терети Беливукова група. Рекао је да му је пријатељ Глигоријевић причао да је Лаиновић убица Оливера Ивановића.

У Шарићевом случају отворена питања су: Ко је одговоран, ако су наводи нове оптужнице тачни, што је он наставио да руководи нарко-картелом из затвора? Под којим околностима се Шарић предао марта 2014? Зашто су након његове предаје смењени сви припадници МУП-а и БИА, који су учествовали у акцији „Балкански ратник“ 2009, чак и истражни судија Драган Лазаревић, који је одобрио да се пресретне комуникација клана? Која је улога адвокатице Весне Лончар, супруге некадашњег министра здравља Златибора Лончара и његовог кума, припадника БИА, Миодрага Стојановића, у организацији састанка представника МУП-а, БИА и тужилаштва са Шарићевим сарадником Драганом Дудићем Фрицом на Јеловој гори? Зашто је некадашњи шеф БИА Александар Ђорђевић, у чијој је адвокатској канцеларији раније радила Весна Лончар, доставио нетачан извештај о састанку са Дудићем? Ко је 3. јула 2012. у Београду убио Радована Јоксовића, блиског рођака сведока-сарадника Небојше Јоксовића? Ко је из БИА сарађивао са картелом достављајући фотографију тужиоца Саше Иванића, који је водио први поступак против Шарића? Битна је и подршка картелу у режимским медијима, која је пружана све док није стигла Скај комуникација из иностранства.

(Радар.нова.рс)