Začarani krug nelikvidnosti

Narodna banka Srbije naredila da 600 javnih komunalnih preduzeća evidentiraju dugovanja kako bi izbegla stečaj. Prodajom "Delta Maksija" prosek čekanja naplate potraživanja biće smanjen u korist dobavljača.

U Srbiji je trenutno 64.437 blokiranih računa preduzeća i radnji. Među njima su i komunalna preduzeća.

Od 1. januara 2011. godine, pravna lica, radnje i udruženja koja su u blokadi duže od dve godine idu u automatski stečaj. Veliki deo takvih firmi su javna komunalna preduzeća koja u začarni krug nelikvidnosti nisu došla svojom krivicom, pa se na prste mogu nabrojati ona koja opstaju.

Posle teškoća u naplati potraživanja u lokalnim samoupravama, Narodna banka Srbije naložila je da 600 javnih komunalnih preduzeća evidentiraju potraživanja i dugovanja da bi se izbegla blokada računa i njihov automatski stečaj.

Nevenka Đorđević, direktor Javnog komunalnog preduzeća Kruševac kaže da im 30 miliona dinara duguju fizička lica za iznošenje smeća, a 50 miliona pravna lica, takođe za iznošenje smeća. Od tog dugovanja, polovinu snosi samo jedno preduzeće.

U Privrednom sudu je prošle godine, što u procesu brisanja, što u stečajnom postupku oko 19.000 predmeta. Posle poziva za stečaj i naplate takse, sud ima rok od 60 dana u kojem se traže poverioci koji mogu da produže rad firme.

Prema zakonu, institucije koje je osnovala država, poput škola, vojske, policije, bolnica, ne mogu da odu u stečaj zbog njihovih neplaćanja obaveza. U tom slučaju "deblji kraj" izvlače javna komunalna preduzeća, koja su im isporučila vodu, energente, repromaterijal.

"Ukoliko dođe do stečaja zbog dugotrajne nemogućnosti plaćanja, on se otvara i zatvara, imovina prelazi u državnu svojinu, dok se odlukom državne agencije za imovinu, može ponovo otvoriti novo javno preduzeće", rekao je Milenko Pavlović, privredni savetnik.

Prosek čekanja naplate potraživanja u Danskoj je 17 dana. Slovenci i Hrvati to zakonski ograničavaju na 45 odnosno 90 dana, dok je u Srbiji taj prosek 128 dana.

Zato u Narodnoj banci veruju da će prodajom "Delta Maksija" taj prosek biti smanjen u korist dobavljača.

"Ne znamo koji su dobavljači Delta Maksija u blokadi. Ali je sigurno da takvih ima pogotovo kada su u pitanju preduzetnici, tako da vrlo s nestrpljenjem očekujemo da te pare budu upumpane i kada se to desi daćemo informaciju kako se to odrazilo na likvidnost", kaže Ranko Aleksić, direktor Prinudne naplate NBS.

Državnim organima, ministarstvima, ali i Domovima zdravlja u prošlosti često su bili blokirani računi.

Sada je situacija dosta poboljšana. Tome će doprineti i propis da će od 2012. godine sudovima biti upućivana preduzeća koja su nelikvidna najmanje godinu dana čime ćemo doći do čistijih računa.

(RTS)