понедељак, 06. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Задужбина "Десанка Максимовић" о избацивању велике српске песникиње из школског програма: Прекрајање књижевне историје је делатност која погађа у само срце нашег идентитета
Хроника

Задужбина "Десанка Максимовић" о избацивању велике српске песникиње из школског програма: Прекрајање књижевне историје је делатност која погађа у само срце нашег идентитета

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 06. јун 2020.

Чувена збирка велике српске песникиње искључена је из програма за четврти, а њен избор поезије из трећег разред гимназије, пишу Вечерње новости, наводећи да Комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања сматра да се збирка Десанке Максимовић не уклапа у "оквир епохе".

У оквиру измене програма наставе предмета Српски језик и књижевност у гимназијама, комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања одлучила је да из трећег разреда искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из четвртог - чувену збирку велике песникиње "Тражим помиловање", пишу Новости. То је изазвало лавину негодовања међу писцима, критичарима, просветним радницима, универзитетским професорима, наводи лист.

На одлуку је хитро реаговала и Задужбина "Десанка Максимовић", писмом Министарству просвете, Националном просветном савету и Заводу за унапређење образовања и васпитања, које су подржали Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милован Данојлић, Милосав Тешић, Алек Вукадиновић, Рајко Петров Ного, Мирослав Максимовић. У реаговању који је Завод упутио Задужбини, објашњени су "разлози" за такав потез, наводи лист.

Чланови комисије Завода дуго су разговарали о најзрелијој збирци поезије велике песникиње, "Тражим помиловање", и закључили да се "ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, те да постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене поезије, умањујући њен значај", наводе Новости. Ипак, разматрајући захтев Задужбине, предложили су да се збирка нађе у програму за први разред гимназије, уз закључак да би "на овај начин збирка нашла своје право место као одјек књижевне епохе средњег века".

"Прекрајање књижевне историје и несумњивих вредности српског књижевног канона преко свеукупног дела Десанке Максимовић са којим треба да се упознају ученици 3. и 4. разреда средње школе је, најблаже речено, делатност која погађа у само срце нашег идентитета", рекла је за Новости Светлана Шеатовић, управница Десанкине задужбине.

Песникиња Тања Крагујевић, чланица УО задужбине, али и лауреат награде која носи име Десанке Максимовић, каже да чланови Управног одбора неће одустати од покушаја да се огроман пропуст исправи.

Како пише тај лист, у обавезној лектири гимназијалаца више неће бити ни дела "Прољећа Ивана Галеба", роман Владана Деснице.

То дело је сада постало изборна лектира за четврти разред, јер су у Заводу одлучили да редукују обавезне лектире.

"Сматрали смо да је рано да сва дела која се обрађују сврстамо у изборни део и одлучили смо да одређени минимум, највећа дела српске књижевности друге половине 20. века и свега неколико дела светске претпоставимо као обавезан део. Оваква подела нипошто не значи да дела која су препоручена у тзв. изборном делу имају мању вредност, мању важност или да се на било који начин маргинализују", навео је за "Вечерње новости" директор Завода Златко Грушановић у образложење радне групе која је писала предлог програма наставе.

Завод: Направили смо место за друге, Максимовић веома присутна у основној школи

Поред таксативног навођења дела Десанке Максимовић која се изучавају од првог до осмог разреда основне школе, координатор у Заводу за унапређивање образовања и васпитања Дејана Милијић Субић за Директно на питање због чега је из програма за трећи и четврти разред средње школе избачена збирка "Тражим помиловање" те ауторке, каже да је овим "направљено место" за обраду дела Ивана В. Лалића, за циклус Стевана Раичковића "Записи о црном Владимиру", као и за Борислава Пекића, али и то да је Десанки Максимовић посвећена довољна пажња у образовном процесу.

"Програм није промењен од 1993. године, а у међувремену су значајно модернизовани садржаји за основну школу. Гимназијски програм треба да буде логички след нечега што су ученици научили у основној школи", наводи истиче Милијић Субић за Директно, додајући да се приликом одлуке мислило и на време неопходно за обраду дела.

"Не желећи да маргинализујемо дело вољене српске песникиње, морали смо да узмемо у обзир одређени број часова који је намењен обради књижевног дела (на друштвено-језичком смеру, који има највећи фонд часова, тај број је 100), као и савремени концепт наставе који почива на проблемском приступу и вредновању, те да број дела које ћемо уврстити у програм уприличимо захтевима и оставимо довољно времена за обраду, истиче она, најављујући обрађивање збирке "Тражим помиловање" у првом разреду гимназије.

Како је објаснила, с обзиром на то да се у четвртом разреду обрађују канонска дела српске и светске књижевности (Шекспиров „Хамлет“, Гетеов „Фауст“, Достојевски, Ками, Бекет, Булгаков, Андрић, Селимовић, Ћосић, Павић, Киш), Завод је био принуђен да "понешто из програма одстрани".

"Узели смо у обзир чињеницу да је Д. Максимовић веома присутна у основној школи, а да нека дела једноставно не могу бити пријемчива за основце. Предложили смо, такође, да се "Тражим помиловање" обради у првом разреду гимназије у оквиру теме „Дијалог књижевних епоха“ у контексту како би ученици могли да схвате како то књижевна дела (и не само књижевна дела) из далеких епоха могу утицати на савремене токове", закључила је координаторка Завода.

Младен Шарчевић: Позабавићу се избацивањем Десанке из лектире

Министарство није учествовало у одлуци, али ћу се лично заинтересовати за то и тражити објашњење, каже министар просвете Младен Шарчевић коментаришући за Нова.рс одлуку Завода за унапређење образовања и васпитања да из трећег разреда гимназијама искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из четвртог њену чувену збирку "Тражим помиловање".

Шарчевић каже да се програмом бави Завод за унапређење образовања и васпитања, јер “заводи су она паметна тела а Министарство је административно.”

“На жалост не учествујем у тој одлуци, али ћу сад лично да се заинтересујем, јер ми је то јако битно”, каже Шарчевић за Нова.рс.

На питање да ли је прочитао писмо које је Задужбина “Десанке Максимовић” послала Министарству просвете, одговара како писмо још није стигло до њега.

 “Ми ћемо се умешати са аспекта неког ауторитета, а не некога ко доноси те одлуке”, каже министар.

Додаје да ће позвати директора Завода за унапређење образовања и васпитања Златка Грушановића и затражити му објашњење.

“Ако је негде пребачено из неког ваљаног разлога ја ћу то разумети, али ако је избачено без оправдања, ја ћу се умешати колико морам и могу”, поручује Шарчевић.

Подсећамо да је у оквиру измене програма наставе предмета Српски језик и књижевност у гимназијама, комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања одлучила је да из трећег разреда искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из четвртог – чувену збирку велике песникиње “Тражим помиловање”.

(Вечерње новости, Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер