Живадин Јовановић: Српско-руско братство има непролазни карактер. Србија мора одлучније да одбија западне притиске, којима су изложене све слободарске земље

• Србија мора одлучније да одбија западне притиске, којима су изложене све слободарске земље

• Српско-руско братство има непролазни карактер, припадамо истим културним и духовним вредностима и обавезни смо да никад не заборавимо једни друге

• Хиљадугодишње везе нас обавезују на поштовање и продубљивање поверења, на солидарност и стратешку повезаност кроз сва времена и заувек

• Нема ограничења и посебних сфера, међу нама је свеобухватни универзални однос који не оставља ни једну сферу битисања изван повезаности

• Данас је Русија изложена агресији НАТО преко Украјине и сатанизацији кроз коју је Србија прошла пре 25-30 година

• Морамо водити рачуна о миленијумском братству, о заједничким коренима у култури и језику и духовности

• Русија и Кина су моторна снага БРИКС-а, а БРИКС је моторна снага изградње новог мултиполарног света

• Србија је увек била на страни земаља које се боре за мир и равноправност и зато треба да буде део тог новог светског покрета за демократске односе

• Овај светски покрет се не може заустави, он је постао историјска неминовност и он је права страна у свету

– Последњих месеци се повећавају притисци појединих западних земаља и грубо мешање у наше унутрашње послове, што укључује и нескривене покушаје нарушавања стратешких односа и пријатељства Србије и Русије. Неопходно је јасније реаговање Србије и одлучније одбијање настојања Запада да се меша у наше односе. Наши односи имају своје корене и историју и не смемо дозволити да их било ко нарушава због свог експанзионизма и хегемонизма, каже Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних.

Јовановић, некадашњи министар спољних послова СР Југославије и један од српских водећих дипломата, потписник је Повеље српско-руског Братства. У Повељи је записано  да је српско-руско братство наш приоритет. Утемељио га је Свети Сава, на духовно-моралним вредностима. Оно има саборни карактер и велики значај за регион, Европу и свет. Русија је данас несумњиви војно-политички лидер савременог света, један од предводника БРИКС-а и светске већине, а Јовановић у том контексту говори шта је то српско-руско братство данас, који је његов значај, како, којом брзином и у којим сферама да га развијамо:

– Српско-руско братство подсећа све нас на наше заједничке корене, културу и заједничку историју: да смо увек били на правој страни историје, борећи се за равноправност, достојанство и слободу, борећи се против свих завојевача и свих оних који себе сматрају изузетим од цивилизацијских и моралних норми.

Братство нас подсећа на такве везе које немају пролазни, него непролазни значај и карактер. Наше братство, пријатељство и блискост, наша заједничка крв проливана кроз историју, обавезују нас да никад не заборавимо једни друге. Да не заборавимо да припадамо истим културним и духовним вредностима.

Све то, у нормалним временима, није толико присутно као у тешким временима, када све то наше заједништво треба да са још већом љубомором чувамо и уздижемо.

Наше хиљадугодишње везе нас обавезују на међусобно поштовање и стално продубљивање међусобног поверења, као и на солидарност  и стратешку повезаност кроз сва времена и заувек.

Потпуно је јасно да нема ограничења и посебних сфера, него је међу нама свеобухватни универзални однос који не оставља ни једну сферу битисања изван повезаности. Било би врло тешко побројати све области у којима братство треба да се манифестује. Треба нам блискост у свим облицима и доменима сарадње. Од духовности и културе, образовања, науке, преко привреде, одбране, безбедности. Дакле, у свим областима.

Мислим да је особеност односа између српског и руског народа изражена у документу о стратешком партнерству између Србије и Руске Федерације. Партнерство и солидарност посебно треба да долазе у тешким временима, као што су данашња. Све тешкоће једних, морамо да доживљавамо и као своје тешкоће, да будемо заједно у најтежим временима. Русија пролази једно тешко време, а и Србија такође. У крајњој линији, све слободарске земље су изложене опасностима од експанзионизма и хегемонизма са Запада. Ерупција тог хегемонизма је дошла 1999. кад је Србија била изложена агресији НАТО. Данас је Русија изложена агресији НАТО “by proxy”, преко Украјине. Изложена је сатанизацији кроз коју је Србија прошла пре 25-30 година. Ми знамо шта је то. Тада је руски народ био на страни српског народа. Данас ми више него други имамо обавезу да водимо рачуна о томе који су корени сукоба у Украјини. Не смемо да дозволимо да се препустимо западној пропаганди која је антируска, хистерији и русофобији. Јер, ми једноставно нисмо исто што и НАТО и тај политички Запад. Ми смо жртва њиховог експанзионизма. Прва жртва! А онда је после нас, како смо онда и упозоравали, на сцену дошао и експанзионизам против Русије. Ми смо били само прва фаза тог експанзионизма према руским границама.

Данас морамо водити рачуна о миленијумском братству, о заједничким коренима у култури и језику и духовности.

Не смемо бити део хора који уводи санкције или који стаје на страну русофобије. Морамо данас показати, кад је најтеже, да смо на страни правде и истине, а истина је да је експанзија на Русију почела одмах после пада Берлинског зида, а ово сад је само моменат ерупције тог експанзионизма.

Наши односи са Русијом се преламају и на наш однос са БРИКС-ом. Русија и Кина су моторна снага БРИКС-а, а БРИКС је моторна снага изградње новог мултиполарног светског поретка. То је глобална промена у правцу демократизације глобалних односа. На страни изградње нових односа је већина чланица светске организације. Србија је увек била на страни земаља које се боре за мир и равноправност и зато треба да буде део тог новог светског покрета за демократске односе. Он се заснива на Повељи УН! И Србија треба да буде део те глобалне већине. Боримо се за једнак развој и мир и безбедност као једнаке вредности за све земље, а не да се мир и безбедност једних граде на рачун мира и безбедности других чланица светске заједнице.

Овај светски покрет се не може заустави, он је постао историјска неминовност и он је права страна у свету, а Србија природно треба да буде међу тим мирољубивим снагама.      

 Д. М.

(srbratstvo.rs)