петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Зоран Стојиљковић: Више од 70 одсто грађана Србије не испуњава критеријуме за пристојан живот
Хроника

Зоран Стојиљковић: Више од 70 одсто грађана Србије не испуњава критеријуме за пристојан живот

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 21. фебруар 2024.

 "Ако се социјална правда посматра кроз степен сиромаштва и степен социјалне и економске неједнакости у друштву, Србија је типичан пример стагнантног друштва", изјавио је професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић. Према његовим речима, више од 70 одсто грађана не испуњава критеријуме за пристојан живот.

Стојиљковић је поводом на Светског дана социјалне правде, у емисији Неwснигхт на Н1 рекао да пригодно обележавамо само неке међународне датуме, дан као што је и овај посвећен социјалној правди, а да са разумевајућим вредностима као што су слобода, једнакост и солидарност стојимо јако лоше.

„Шта је то социјана правда. Људи ће је разумевати у зависности од свог положаја – за либерале или неолиберале је она као чоколада за децу, изазовна и релативно безопасна у малим количинама, проблем је када је озбиљно схватите“, казао је професор ФПН.

Лева политичка мисао, како је навео, говори да се о политичкој правди и о правној једнакости не може говорити ако имате „преврезне“ социјалне неједнакости, док је за десничаре социјална правда нека врста тоталитаризма или логичка бесмислица.

„Социјална правда је систем у коме се одржава систем у коме смо кохезивни, делимо заједничке вредности, исти простор и приближне шансе за социјалну промоцију“, рекао је Стојиљковић.

„Србија типичан пример стагнантног друшва, мале стагнантне несигурне стопе раста уз високо подигнуте неједнакости који се одражавају и тврдо сиромаштво петине становништва које једва преживљава. Ако је критеријум за пристојан живот оно што су истраживачи рекли за регион, да је плата 1.000 – 1200 евра за трочлану породицу, онда би то значило да пристојан живот има само породица која има два запослена са пристојним дохоцима. То нема више од 70 одсто грађана“, казао је он.

Према његовим речима, тешко је говорити о развоју и правди ако нема одговорних друштвених елита, то је проблем у јавним предузећима, али и сервилан однос државе према корпоративном капиталу.

„Једном створене разлике које стварају неједнакости одржавају се кроз различит притсуп политичком тржишту које је недемократско и поседовању моћи која је ствар политчког капитала“, оценио је он.

Како је истакао, направљен је систем у коме богати постају све богатији, а сиромашни све сиромашнији.

„Испричаћу нешто што романтично звучи. Радите посао који волите, пристојно сте плаћени, безбедни, нико вас не мобингује, можете да будете солидарни према дугима и не морате да корумпирате или будете корумпирани. Колико људи у овој земљи то може да каже“, упитао је Стојиљковић.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер