Предлог Декларације о Сребреници

 Народни посланик др Жарко Кораћ, у име Социјалдемократске уније, предлаже усвајање

Декларације о Сребреници

ДЕКЛАРАЦИЈА

О ОБАВЕЗАМА ДРЖАВЕ СРБИЈЕ ДА ПРЕДУЗМЕ СВЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ

ПРАВА ЖРТАВА РАТНИХ ЗЛОЧИНА, А ПОСЕБНО ЖРТАВА ГЕНОЦИДА У СРЕБРЕНИЦИ

Народна скупштина Републике Србије,

полазећи од чињенице да је Србија пуноправни члан Уједињених нација и Савета Европе,

да је Србија потписник Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида,

наглашавајући да је геноцид злочин по међународном праву који је у супротности са духом и циљевима Уједињених нација који цивилизовани свет осуђује,

подсећајући да је кроз целокупну историју људског рода геноцид, без обзира да ли је вршен у време рата или мира, причињавао велику штету човечанству, као и да

међународно право обавезује земље-потписнице Конвенције да геноцид спречавају и, када је извршен, кажњавају,

указујући да је извршење геноцида, планирање геноцида, непосредно или јавно вршење геноцида, покушај геноцида и свако саучесништво у геноциду, кажњиво

наглашавајући да је порицање геноцида и одобравање геноцида чин који има карактер саучесништва у злочину, јер је спречавање и кажњавање злочина геноцида отелотворење савести човечанства.

Имајући у виду највише и општеприхваћене државне интересе:

изградњу и развој демократског, на начелу владавине права заснованог друштва у Републици Србији, у којем се доследно поштују људска права,

очување и јачање стабилности и сарадње у региону бивше Југославије или југоисточне Европе и приближавање и укључивање Републике Србије, у европске асоцијације са крајњим циљем пријема у Европску Унију;

уважавајући напоре релевантних међународних институција, владиних и невладиних организација у погледу сарадње са Међународним кривичним трибуналом у Хагу,

препознавајући важне кораке који су учињени формирањем услова за почетак домаћих суђења за ратне злочине,

инсистирајући на принципима и циљевима Повеље Уједињених нација, пре свега, на поштовању људских права и безбедности и посебно указујући на основне принципе Универзалне декларације о правима човека Уједињених нација:

- да је признавање урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице темељ слободе, правде и мира у свету;

- да је непоштовање и презирање права човека водило варварским поступцима, који су вређали савест човечанства; 

- да је битно да права човека буду заштићена правним системом;

- да је нужно да се подстиче развој пријатељских односа меду народима;

- да је заједнички стандард који треба да постигну сви народи и све нације да би сваки појединац и сваки орган друштва, имајући ову Декларацију стално на уму, тежио да учењем и васпитавањем допринесе поштовању ових права и слобода да би се поступним унутрашњим и међународним мерама обезбедило њихово опште и стварно признање и поштовање како међу народима самих држава-чланица, тако и међу народима оних територија које су под њиховом управом.

 Народна Скупштина Републике Србије

ОЦЕЊУЈЕ

Да сходно међународним документима који су постали саставни део правног система Србије, државни органи Републике Србије имају дужност да предузму све расположиве мере за активно суочавање са геноцидом и ратним злочинима и помогну рехабилитацији жртава и чланова њихових породица.

Ову дужност државних органа Републике Србије налажу:

1. Међународни пакт о грађанским и политичким правима Уједињених нација који прокламује:

“да се према принципима израженим у Повељи Уједињених нација, признавање достојанства које је битно за све чланове људске породице и њихових једнаких и неотуђивих права, представља основу слободе, правде и мира у свету,” и прописује:

1) да слобода убеђења може бити предмет оних ограничења која предвиђа закон, а која су нужна ради заштите јавне безбедности, реда, здравља или морала, или пак основних права и слобода других лица.

2) да остваривање слободе изражавања обухвата посебне дужности и одговорности и да зато може бити подвргнуто извесним законским ограничењима ради поштовања права или угледа других лица, као и заштите државне безбедности, јавног реда, јавног здравља и морала.

3) да је свако пропагирање рата законом забрањено.

4) да је законом забрањен сваки позив на националну, расну или верску мржњу и који представља подстицање на дискриминацију, непријатељство или насиље.

2. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, која, као саставни део унутрашњег правног система, предвиђа:

1) да слобода исповедања убеђења може бити подвргнута само оним ограничењима која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу јавне безбедности, ради заштите јавног реда, здравља или морала, или ради заштите права и слобода других;

2) да коришћење свих слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

3. Устав Србије, који наглашава:

1) да је Повеља о људским и мањинским правима саставни део Устава, те да се одредбе међународних уговора о људским и мањинским правима непосредно примењују;

2) да ратификовани међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права имају примат над законодавством Србије.

4. Повеља о људским и мањинским правима, која обавезује:

1) да се људска и мањинска права зајемчена Повељом тумаче на начин којим се унапређују вредности отвореног и слободног демократског друштва, у складу са важећим међународним јемствима људских и мањинских права и праксом међународних тела која надзиру њихово спровођење;

2) да слобода испољавања вере или убеђења може бити ограничена законом, ако је то неопходно ради заштите јавне безбедности, здравља, морала или права других лица;

3) да се право на слободу изражавања може ограничити законом, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других лица, очувања ауторитета и непристрасности суда, националне безбедности, јавног здравља и морала или јавне безбедности;

4) да се слобода окупљања може ограничити законима држава-чланица ако је то неопходно ради заштите јавне безбедности, јавног здравља и морала, националне безбедности или заштите права других лица;

5) да се право на слободу удруживања може ограничити законима држава-чланица, ако је то неопходно ради заштите јавне безбедности, јавног здравља и морала, националне безбедности или заштите права других лица;

6) да се организације чије је деловање усмерено на насилно рушење уставног поретка, укидање зајемчених људских права или изазивање расне, националне или верске мржње могу забранити одлуком надлежног суда;

7) да је забрањено и кажњиво свако изазивање и подстицање националне, расне, верске или друге неравноправности, као и изазивање и распиривање националне, расне, верске и друге мржње и нетрпељивости;

8) да је држава у обавези да подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији, без обзира на њихов етнички, културни, језички или верски идентитет.

5. Закон о националним мањинама Србије, који забрањује сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној, језичкој основи, према лицима која припадају националним мањинама, као и да права која су предвиђена овим законом не смеју бити коришћена ради испуњења циљева који су супротни начелима међународног права или су уперени против јавне безбедности, морала или здравља људи.

У складу са наведеним међународним документима и Повељом о људским и мањинским правима,

Народна скупштина Републике Србије

ЗАКЉУЧУЈЕ

- да државни органи Републике Србије хитно морају да предузму све расположиве мере које би омогућиле да се наведене одредбе међународних докумената и домаћих прописа у потпуности примене;

- да процес изградње демократског и мултиетничког друштва не може да се базира на негирању злочина који су почињени у наше име;

- да поштовање људских права подразумева и поштовање жртава;

- да правилно оцењивање и вредновање злочина подразумева суочавање са прошлошћу и да је то једини пут ка новом почетку у демократску будућност;

- да геноцид не сме да се велича, не сме да се негира и не сме да се заборави;

- да суочавање с прошлошћу захтева систем институција, механизама и процеса, које је Србија дужна да усвоји и примени;

РЕПУБЛИКА СРБИЈА СЕ ОБАВЕЗУЈЕ

- да ће разоткрити и казнити свако идеолошко оправдање злочина;

- да ће грађанима отворити могућност да одбаце компромитоване вредносне ставове, и да ће онемогућити инструменте, актере и последице масовног насиља из јавног и друштвеног живота;

- да ће обезбедити вредносни дисконтинуитет са лошом прошлошћу усвајањем мера и прописа које ће представљати правни оквир за одрицање политике злочина а како би се афирмисао адекватан систем вредности и реафирмисао изгубљени осећај за правду;

- да ће подстицати такав политички дијалог који неће отварати простор за правну институзионализацију злочина нити доводити у питање елементарни смисао категорија исправног, доброг и праведног понашања;

- да ће усвојити све мере како би питање одговорности за злочин постало стална тема у политичком и јавном животу;

- да неће дозволити прихватање последица злочина, тако што ће правдање геноцида представити као легитиман политички став;

- да ће поштовати пресуде које су јасно дефинисале правни карактер злочина геноцида извршеног у Сребреници;

- да ће се јасно обратити жртвама и њиховој заједници и признати да је злочин извршен у наше име, и тим чином легитимне и моралне демонстрације дистанцирати се од злочина

Жртве имају право на то и то очекују од нас.

У Београду, дана 10. јула 2009. године