REKOM - Opravdane sumnje u iskrene namere i pitanje činjenica

„Čujem vapaj žrtava, čujem zov i molitvu pesnika Šarla Bodlera: Tvrdoglava u grehu, duša nam mlako žali/ naplaćujemo skupo kad bilo šta priznamo/ opet blatnjavim putem veselo koračamo/ ko da smo svaku mrlju jeftinom suzom sprali. To je poetska slika postpetooktobarske Srbije, slika odnosa Srbije prema žrtvama ratnih zločina, prema zločincima, prema ratu, prema zločinačkoj politici režima Slobodana Miloševića, koji je razorio SFRJ, ergo, i Srbiju, a razara je i danas. Genocid u Srebrenici, ergo, Srebrenica je metafora za sve žrtve svih zločina najstrašnijeg rata u Evropi posle Drugog svetskog rata. Sarajevo, Prijedor, Vukovar, Kosovo... jesu „Srebrenica u kontinuitetu“ –kaže za „Plave strane“ lista „Danas“ profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Draško Bjelica, inače član Skupštine Koalicije za REKOM.“[1]

Juče je u svim glavnim gradovima bivših republika SFRJ pokrenuta akcija prikupljanja „Milion potpisa za REKOM“. O najavi događaja i njegovim organizatorima smo mogli čitati pre par nedelja na sajtu NSPM-a[2], a juče na Radio televiziji Srbije i uživo odgledati emisiju „Oko“ sa istom tematikom, u kojoj se ispred NSPM-a našao njen saradnik Nikola Tanasić, zatim Maja Mićić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava i Mario Mažić iz REKOM-a

Ponovimo još jednom.

Prema definiciji osnivača: „Koalicija za REKOM je nepolitički regionalni skup organizacija civilnog društva, koji čini mreža nevladinih organizacija, udruženja i pojedinaca/pojedinki koji/koje zastupaju i afirmišu Inicijativu za osnivanje Regionalne i nezavisne komisije sa mandatom da ustanovi i javno iznese činjenice o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava, kao i da doprinese rasvetljavanju sudbine nestalih, u ratovima 1991–2001. godine na području nekadašnje SFRJ.“

S obzirom da je emisiju moguće odgledati na sajtu RTS-a[3], nećemo je detaljno prepričavati, ali ćemo pokušati da nađemo razloge za sumnju u pogledu jedne ovakve inicijative kao što je REKOM-ova, iako je ona u svojim osnovama, neosporno, za svaku pohvalu.

Kao suštinsko pitanje emisije nametnulo se razmatranje šta su to činjenice o ratnim zločinima, a zatim i ko bi njihovom istinitošću trebalo da se bavi. Kako se tog istraživanja prihvatio REKOM, mi smo odlučili da se bavimo njegovim pokretačima i to samo u tolikoj meri, koliko je potrebno da se utvrdi njihova nepristrasnost.

Na ovom mestu je nemoguće, a da se ne ponovimo, i još jednom zapitamo, zašto je saradnicima REKOM-a, ukoliko već pokreću postupak za utvrđivanje činjenica o nestalim osobama, neophodno da nam istovremeno sugerišu i to ko je za ove zločine kriv, o čemu nam govori citat sa početka ovog teksta.

O tome da ova teza nije bez osnova govori nam i izveštaj[4] Gorana Jurišića sa okruglog stola „Konzultacije s braniteljima i braniteljskim udrugama oko inicijative 'REKOM'“, a u organizaciji Udruge dragovoljaca i veterana Domovinskog rata Republike Hrvatske.

Na sajtu ovog udruženja se između ostalog može naći i poziv svim hrvatskim braniteljima iz Domovinskog rata i građanima Požege i požeštine na održavanje skupa pod nazivom: “Osuda Haške presude i potpora hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču”[5].

Samo prisustvo i učešće saradnika hrvatskog ogranka REKOM-a jednom ovakvom skupu ne implicira direktno njihovu pristrasnost, ali ipak ostavlja dosta mesta za sumnju.

Ovu činjenicu ćemo dodatno obrazložiti time, da je istoimenom skupu prisustvovao i imao svoje izlaganje i Slobodan Lang, počasni član Hrvatskog helsinškog komiteta[6], koji je prema gore rečenom izveštaju Republiku Srpsku nazvao genocidnom tvorevinom, a svojevremeno u svom otvorenom pismu predsednicima Srbije i Hrvatske, Borisu Tadiću i Ivi Josipoviću, između ostalog, poručio: “Ni jedan od vas nije samostalno u dosadašnjem životu stekao moralno pravo da rješava terete prošlosti. Gospodine Josipoviću, vi niste ni branitelj, ni žrtva, pa zato i olako a nedopustivo predlažete odustajanje od hrvatske tužbe protiv Srbije. Gospodine Tadiću, vi niste ustali protiv srpske agresije kad je provođena, a danas do najveće dubine vrijeđate sve Hrvate i cijelu Hrvatsku nazivajući vojno-redarstvenu akciju Oluja zločinom. Ovakvo pravo nijedan niste stekli niti svojim radovima kao stručnjaci.”[7].

Ukratko, na ovo možemo samo dodati da su predsednici dveju država REKOM-ovu inicijativu podržali.[8]

Dalje, među potpisnicima ove inicijative se našao i predsjednik Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić koji je istakao da je i sam bio žrtva torture u pet logora tokom agresije na BiH i svedok brojnim zločinima[9], kao i ministar kulture i sporta Federacije BiH Salmir Kaplan koji za sebe kaže da je proveo rat u BiH, te da je od 1993. do 2000. godine bio prognanik.[10]

Upečatljivo je da se u svim izjavama političkih potpisnika koji ne pripadaju srpskom narodu, pominju zločini, agresija, logori, tortura, izbeglištvo itd, kao vid naročite lične patnje i svedočenja, dok kod predstavnika srpskih medija i udruženja, zatim intelektualaca i umetnika takve izjave ciljaju na objektivnost u pojmovno potpuno drugačijem okruženju, sa vidljivim izostatkom optuživanja bilo koje strane u sukobu, što je zaista plemenito.

Napominjemo da su izjave koje smo obradili kao stanovište srpske javnosti preuzeli iz emisije RTS.

Iz razmatranog se dalo videti da, kada je o pomirenju reč, srpska država i njeni građani treba da prihvate da su bili agresori i zločinci i da je to prema izjavama naših suseda neupitna i svršena stvar. Sa druge strane, zločini počinjeni nad Srbima predstavljaju se kao da su pojedinačnog karaktera i za to su krive tačno određene osobe. Ako ćemo prema rečima Draška Bjelice sa početka teksta, samo u Srbiji imamo “poetsku sliku postpetooktobarske Srbije, sliku odnosa Srbije prema žrtvama ratnih zločina”, dok je u Hrvatskoj ili BiH, po svoj prilici, ili po njemu, nemamo. O stotinama hiljada proteranih Srba, naravno, ni reč, ma ni jedinog slova, gotovo nigde.

U dalje analize se nećemo upuštati, ali ćemo ipak sa stanovišta zakonodavstva, kao otvoreno pitanje, napraviti kratak osvrt i navesti  izuzetno problematičan deo statuta REKOM-a u kojem se kaže:

„Prema Nacrtu statuta, REKOM će imati pravo da uzima izjave o raznim zločinima od žrtava, svedoka, počinilaca i državnih institucija, kao i da traži i dobija dokumentaciju vlada, skupština, predsedništava, lokalnih i teritorijalnih samouprava, vojski, policija i obaveštajnih službi, te sudske presude, transkripte i tužilačke spise Haškog tribunala i nacionalnih pravosuđa. Obavljaće terenska istraživanja na lokacijama zločina, zatvaranja i masovnih grobnica. Organizovaće tematske sesije na kojima će prisustvo pozvanih biti obavezno, a koje će javni servisi emitovati direktno ili odloženo. Održavaće javna slušanja žrtava koje će dobrovoljno govoriti o svojim i stradanjima bliskih osoba“.

Pametnom dosta.