Незапосленост важнија од Косова

(Политика, 09.04.2009)

И било је време да влада нешто уради. То не значи да није радила и досад, али извесно је да за јавност Србије то није било довољно.

Зато чак 56 одсто грађана мисли да Србија иде у погрешном правцу, налаз је истраживања Међународног републиканског института (институција Републиканске партије САД).

Ово уверење свакако је последица става да је од октобра 2008. до марта 2009. са 35 одсто на 46 одсто скочио проценат оних грађана који тврде да живе лошије него 2000. и да је са 35 одсто на 23 одсто пао проценат грађана који верују да живе боље него пре девет година.

Истовремено, чак 58 одсто испитаника потезе Владе Србије оцењује јединицом и двојком (петицом само један одсто). Можда би ове оцене биле нешто боље да испитивање није било у оном тренутку када је влада рекла да ће опорезовати све плате изнад 12.000 динара. То је, нема сумње, разбеснело грађане.

Да је само погледала ово истраживање влада је могла да схвати да већинска Србија очекује од ње да учини нешто – драматично одлучно. Разумљиво, ако чак 87 одсто грађана мисли да ће га лично погодити светска економска (и друштвена) криза. Грађани уверени да ће на сопственој кожи осетити последице кризе, иако знају да влада није крива за то, мисле (58 одсто) да она може да предузме мере које ће ублажити невоље. Око 38 одсто испитаника мисли да шта год влада да уради не може да контролише негативне ефекте кризе.

Истраживање показује и у којим подручјима се очекује одлучно и брзо реаговање владе: незапосленост, економија, животни стандард, корупција, Космет, криминал... Хлеб важнији од политике најважнија је порука коју влада може да прочита у овом истраживању. Чак 67 одсто грађана каже да их не занима политика, а 34 одсто да их занима. Разговори у градском превозу, на пијацама, у кафанама, на кућним седељкама свакако негирају ове проценте. Проценат оних који кажу да их не занима политика требало би пре свега схватити као њихову разочараност у политику, политичаре, партије.

Међу партијама посебне разлоге за бригу требало би да има Српска радикална странка, јер њу грађани окривљују за блокаду рада скупштине (52 одсто испитаника сматра кривим СРС, а по три одсто ДС, односно председницу скупштине), а чак 60 одсто сматра је деструктивном.

 

 

Згађеност грађана партијама је толика да само пет одсто мисли да оне раде у јавном интересу. Од партија су много боље прошли „тајкуни” и невладине организације. За прве 10 одсто мисли да раде у јавном интересу, а за друге 14 одсто (боље су прошли само локална управа и синдикати).

„Тајкуни” и невладине организације су у јавности Србије на лошем гласу, али су овога пута прошли боље од политичара који су грађане излудели својим чињењем или нечињењем.

Занимљиви су подаци о корупцији. Она је веома озбиљан проблем тврди 84 одсто становника Србије. Али грађани тврде и да су скоро безгрешни. „Ни ја, ни моји пријатељи, ни моји рођаци никада нисмо корумпирали високог функционера”, тврди 79 одсто испитаника (јесмо каже 17 одсто); 78 одсто није платило за услугу локалном функционеру (јесте 18 одсто); 66 одсто није платило полицајцу да не види саобраћајни прекршај (јесте 30 одсто); 61 одсто никада није частило лекара или медицинску сестру (јесте 35 одсто). Ако толико мало људи покушава да некога корумпира – како 84 одсто може да тврди да је корупција веома озбиљан проблем? Корумпирају и корумпирани су други – нисам ја. То је став већине грађана Србије. А други су, ваљда, политичари, закључак је који следи из чињенице да 82 одсто испитаника не верује политичарима када кажу да ће се обрачунати са корупцијом.

Д. Б.