петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Истраживања јавног мњења > Проевропске снаге у предности (Блиц)
Истраживања јавног мњења

Проевропске снаге у предности (Блиц)

Срђан Богосављевић   
недеља, 16. март 2008.

Проевропске снаге имаће предност на предстојећим изборима 11. маја и то показују сва наша истраживања. Последња истраживања показују да "проевропских бирача" има 44 одсто, а тзв. патриотских 41 одсто. Проевропско расположење је јаче у односу на број оних који су спремни да се одрекну Европе да би тако показали своју приврженост Косову. Верујем да ће током кампање број оних који желе ка Европи бити још већи - каже у разговору за "Блиц недеље" Срђан Богосављевић, директор агенције "Стратеџик маркетинг".

- Овде, наравно, термин "проевропски" треба схватити условно, јер нема више странака које нису, бар декларативно, за Европу - тако да су разлике пре свега у погледу реалности услова под којима странке кажу да би кренуле у процес европских интеграција Србије. Занимљив је однос наших грађана према Европи. Иако је око 70 одсто њих за улазак Србије у ЕУ, само 20 одсто има поверења у ЕУ. Ми немамо поверења у Европу јер је она део притиска због Хага, део бомбардовања, део приче око Косова... дакле, немамо поверења, али хоћемо у ЕУ чак и с могућим условљавањима. Грађани су рационални и око тога како Србија треба да реагује, па већина сматра да не треба прекидати дипломатске односе са земљама које су признале Косово. С друге стране, спремност грађана на давање Косова не постоји, али постоји свест о губитку Косова. То је суочавање с реалношћу. У том смислу, грађани сматрају да се треба озбиљно, правним средствима борити за Косова, али не по цену будућности.

Какви су тренутни партијски рејтинзи?

С обзиром на то да смо недавно имали председничке изборе, партије које су на њима имале кандидате сада су нешто јаче у односу на раније рејтинге. Кључни играчи су радикали и ДС. Те две странке сада заједно имају више од две трећине бирачког тела. Радикали су, према истраживању с краја фебруара, имали око 37 одсто, а ДС преко 33 одсто. Заједно имају 70 одсто. Ти проценти ће бити мањи на предстојећим изборима јер ће бити више мањих странака у кампањи, којима ће ићи део гласова. Следећу групу странака предводи ДСС, са мање од седам одсто, затим ЛДП са око шест одсто и СПС која је близу шест одсто. Те странке не би требало да имају проблеме са цензусом. При томе је ДСС странка са највећим падом рејтинга последњих година, па је са скоро 30 одсто пре три године пала на 17 пре годину дана, а данас нема ни седам. Близу цензуса је Г17, на око три одсто је Нова Србија и ту је крај странака са озбиљном масом.

С аспекта бачених гласова, да ли је за проевропски блок сврсисходније да изађе на изборе са једном или више листа?

С аспекта аритметике, потпуно је јасно да је најбоље да изађу сви заједно. Зашто? Зато што је проевропски блок већи, али је фрагментиран, са пуно малих странака, од којих неке не могу да пређу цензус. Да пођемо само од мањина. Осим Мађара, Бошњака, можда Рома, нема мањинских странака које могу да пређу природни праг од 0,4 одсто. Дакле, биће низ малих странака мањина, попут Русина, Бугара, Влаха, Буњеваца... које не могу да пређу природан праг. Ако нема великог удруживања, то ће бити "бачени гласови". Слично је и са странкама које су знатније испод цензуса, до 1,5 одсто, као што су ЛСВ, Јединствена Србија, СПО, СДПО… Дакле, ако не буде ширих коалиција, део мањинских гласова и гласови малих странака, који могу бити испод прага за улазак у парламент, заједно могу да оду и на 5-6 одсто, односно преко 200.000 гласова. То је низ странака које су тешко уклопљиве у мале коалиције. Када би била у питању велика коалиција, онда се све гута. С друге стране, велика коалиција значи много лидера, тешко је успоставити пропорције унапред и поделити посланичка и министарска места. Насупрот том блоку, имате радикале, који иду сами, компактни и из доста лагодне позиције опозиције. Радикали су "проевропским" странкама дале тежак задатак, да се договоре.

Многи сматрају да ће овога пута о томе ко прави владу одлучивати СПС, а не ДСС. Како видите улогу ове партије?

Верујем да ће бити видјиво изнад цензуса, делом и због коалиције са Јединственом Србијом. ЈС није велика странка, али је моћна на ограниченом простору на коме има сигурне гласове. Дакле, СПС је странка која може да се нађе и у улози давања скупштинске већине за формирање владе. СПС може да пожели да побегне из загрљаја радикала јер је то на дужи рок губитак и води слабљењу странке, или може да пожели да направи дисконтинуитет с Милошевићевом политиком и да подржи проевропски блок.

Како видите могуће постизборне коалиције и има ли могућности у овој комликованој констелацији снага да се формира проевропска влада?

Видим три могућа сценарија. Сигурно је да ће ови избори у односу на претходне резултирати померањима у правцу најјачих странака и ту је потенцијал ДС да профитира већи него код радикала. Поготову ако направи коалиције с неким мањинама и малим странкама, када би могла да добије значајних 5-6 одсто више. У том случају би коалиција око ДС имала више гласова од радикала и била у позицији да бира партнере. Други сценарио је, ако ни једна ни друга страна нема већину, да се договарају о подршци мањинској влади. То не мора нужно бити подршка ДСС, иако су најаве те странке да би могла да подржи, у разним формама, и једне и друге. Питање је колико ће и ДС и СРС бити спремни да прихвате много услова од Коштунице, због ранијих, лоших односа и искустава. ДСС је имао кратак, лош брак са радикалима, кад је Николић накратко био председник Парламента, а затим лош брак и са ДС у овој влади. Лако може да се деси да ДСС остане усамљен. Онда би се морала стварати мањинска влада са подршкама, рецимо СПС. Трећи сценарио је да радикали обезбеде већину и да праве владу.

Ко ће профитирати из чињенице да су истовремено парламентарни и локални избори?

Профитираће радикали, јер има случајева на локалу да би њихови бирачи гласали за неког другог, али ће сад, на заједничким изборима, превагнути страначко опредељење. ДС ће с великом вероватноћом добити мањи, а СРС већи број одборника на локалу него што их сада имају - што је последица, између осталог, и пропорционалног изборног система.

 

Аутор: Катарина Прерадовић

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер