Da li je to samo Nikolićev verbalni anestetik namenjen srpskoj javnosti i biračkom telu koje ga je izabralo, ili odlučan državnički zaključak donet nakon dubokog promišljanja i susreta sa Vladimirom Putinom, s jedne, i brojnim zapadnim političkim ličnostima, s druge strane.

Potpuno je u pravu predsednik Nikolić kada kaže kako nam je „neophodan konsenzus o Kosovu“. Ali bi to, valjda, trebalo da bude konsenzus o tome kako i kojim sredstvima da se najefikasnije borimo za Kosovo, a ne kako da ga se na najelegantniji način ratosiljamo?

Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi da su zapadne političko-bezbednosne agenture aktivno radile na Tadićevom rušenju, gotovo da nema sumnje da se došlo do zaključka da je koncentrisao previše moći, te da bi trebalo pružiti šansu novim „pripitomljenim“ igračima.

Jedan od najaktuelnijih spinova koji se mogu čuti ovih dana jeste onaj kako nam vladu (opet!)  „prave stranci“. S tim da se ističe kako je ovoga puta u priči oko formiranja vlade – za razliku od, navodno, ravnodušnih zapadnjaka – mnogo više involvirana i angažovana ruska strana.

U svakom slučaju, Jeremić se borio kako-tako, u nekom boljem timu verovatno bi i on postigao više. A tek ćemo videti da li će nova vlada i novi ministar – ili Nikolić i Vučić sada u novim ulogama – hteti i umeti da učine više i bolje od toga.