петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Колумне Ђорђа Вукадиновића

Хвала „Ђеди“ на победи

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Вукадиновић   
петак, 30. октобар 2020.

После битке су сви генерали, било да је реч о рату, политици или спорту. Сви су најпаметнији, сви су све знали, све предвидели и сви би то „урадили боље“.

Пре тачно месец дана на овим страницама објавио сам текст „Последњи круг у Подгорици“, у коме се калкулисало са реалном могућношћу да „први пут у историји“ актуелна црногорска власт (читај Мило Ђукановић) изгуби парламентарне изборе. А тај текст се ослањао на истраживање јавног мњења „Нове српске политичке мисли“ спроведено крајем јула и почетком августа и публиковано интегрално на НСПМ („Шансе за промену дефинитивно има“), а у изводима у више медија и портала у Србији и Црној Гори (поред осталог, на Н1, као и у подгоричким „Вијестима“). А само дан пре гласања, 29. августа, на порталу Нова С изашао је интервју са мојом маленкошћу под насловом: „Последње процене – ДПС на 35 одсто, опозиција јача за  6 до 10 процената“.

Коначно, на сам дан избора, нешто пре 17 часова, када сам чуо последње податке о излазности, написао сам на твитеру (а и саопштио уживо у програму новоосноване „Националне ТВ“) да су, што се резултата тиче, „ови избори завршени“.

Било је током претходних година много критика и од стране овдашње власти, а богме и од стране разноразне опозиције, незадовољне резултатима наших анкета, али не памтим да се икада на неко наше истраживање и моју главу сручило толико напада, подсмеха и увреда. Заправо, могло би се рећи да су тих августовских дана од писца ових редова у црногорским режимским круговима били омраженији само митрополит Амфилохије – и Дритан Абазовић?!

Парадоксално, на крају баладе испоставило се да смо били чак и нежни према ДПС-у. Јер, прича о „једном мандату разлике“ помало прикрива чињеницу да је на тим изборим Ђукановићева странка освојила тачно десет процената и чак 41 хиљаду гласова мање од збира две („српске“ и „просрпске“) опозиционе коалиције.

Наравно, нико није непогрешив. Али, у принципу, ако се ради поштено и ако се у последњи час не догоди нешто непредвиђено (нека „бомба“, неки „Бели“, неки „државни удар“, неко чудо) озбиљно и непристрасно урађена анкета може доста добро да предвиди ток догађаја. У политици и аналитици (поготово, изборној аналитици) мораш да имаш знање и искуство. Али, узалуд све знање – уколико немаш адекватан алат. А у конкретном случају, тај „алат“ је било поуздано истраживање јавног мњења, као и пропратни извештаји (дакле, не само бројке) наших анкетара, који су листом указивали да је ДПС у паду, да су људи огорчени и да – не буде ли неких великих марифетлука и махинација – Црној Гори предстоји смена власти.

Друго је питање да ли су – и зашто нису – и други имали исте или сличне налазе и бројке. И, уколико су их имали, зашто са њима нису излазили у јавност? Тако да можемо само да нагађамо да ли ту заказао истраживачки „алат“, или је проблем био у „мајсторима“

Е, сад, друго је питање да ли су – и зашто нису – и други имали исте или сличне налазе и бројке. (И, уколико су их имали, зашто са њима нису излазили у јавност?) Да ли су грешили, или су радили за ЦГ режим, или су били обавезни према неким другим наручиоцима – али чињеница је да међу јавно публикованим предизборним анкетама практично ни једна није давала шансу опозицији, док су, у међувремену, по друштвеним мрежама „цуриле“ (не)хотимице пуштене бројке неких познатих агенција („незваничне“, али и недемантоване) које су ишле на руку црногорској власти. Тако да можемо само да нагађамо да ли ту заказао истраживачки „алат“, или је проблем био у „мајсторима“.  

Било како било, Ђукановићев (не)очекивани изборни пораз отворио је широко простор калкулацијама типа „куда иде Црна Гора“ и да ли би се нешто тако – или слично – могло догодити и у Србији.

На жалост по српску опозицију (и срећу по актуелну власт у Београду) разлика је тренутно ипак много више него сличности. Иако је идеолошки и етнички много хетерогенија, опозиција у Црној Гори је успела да нађе заједнички језик и формулу деловања. А уз њу је (овај пут!) стао и добар део тамошњих најутицајнијих медија, невладиног сектора и пословних кругова. (А ни спољни фактор, односно амбасадорски кор, најблаже речено, није се много противио.)

Ипак, неупоредиво највећи терет ове промене изнела је СПЦ у Црној Гори.  Пре свега, митрополит Амфилохије лично, као и владика Јоаникије, њихово свештенство и монаштво, у заједништву са народом

Ипак, неупоредиво највећи терет ове промене изнела је СПЦ у Црној Гори.  Пре свега, митрополит Амфилохије лично (кога његови сарадници од миља зову „Ђедо“), као и владика Јоаникије, њихово свештенство и монаштво, у заједништву са народом. Најпре су зимус покренули импресиван талас литија против дискриминаторског „Закона о слободи вјероисповјести“, а потом мотивисали и мобилисали грађане да масовно изађу на гласање и да одбију „данајске дарове“ ДПС-ових емисара који су и пред ове изборе – али мање успешно него раније – крстарили Црном Гором.

За разлику од свих других – такође несумњиво заслужних, јер да би се ова победа изборила било је неопходно да се сложи много коцкица и стекне много фактора – Црква и митрополит се сигурно неће јагмити за признање својих заслуга, нити их истицати. И то не само због скромности, него и зато што вероватно нису ради да на своја плећа преузимају бреме одговорности за оно што ће се у наредном периоду у Црној Гори дешавати. Но, хтели или не, од одговорности се неће моћи сасвим склонити – поготово ако ствари не крену у повољном правцу – и то им мора бити јасно.  

Да, ипак је могуће на изборима срушити ауторитарну власт. Али и веома је тешко. И да би се то успело треба да се стекне много фактора, много труда, много сабирања, много заједничког рада, много памети и – на крају – много среће

Разуме се, далеко веће искушење и одговорност биће на непосредним изборним победницима, опозиционим странкама и лидерима, који у предстојећим данима треба да покажу да ли су достојни те победе и шансе која им се указала. А од успеха или неуспеха њиховог подухвата зависиће не само будућност Црне Горе, него у великој мери и политичка мапа читавог региона.  

А што се тиче евентуалне „поуке за Србију“, она би у најкраћем могла да гласи: Да, ипак је могуће на изборима срушити ауторитарну власт. Али и веома је тешко. И да би се то успело треба да се стекне много фактора, много труда, много сабирања, много заједничког рада, много памети и – на крају – много среће.

(бивши народни посланик и уредник НСПМ)

25. септембар 2020. године

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер