Paradoksalno je, međutim, što na kraju i predviđanje o 11. maju može da se ostvari. Vlada može, početkom aprila, zapasti u krizu. Premijer može tada da predloži predsedniku izbore. I oni stvarno mogu biti raspisani za 11. maj.

Elita se udružila u prizivanju trauma iz devedesetih, koje svi nosimo. Elita zna da se devedesete ne mogu vratiti. Elita zna da nema govora o 4. februaru kao danu kada će Beogradska berza objaviti slom, Narodna banka novi kurs evra, a UN novu rezoluciju o sankcijama.

Slabosti se, međutim, i dalje nekako najviše vide u medijima. Na ovom mestu je već više puta pominjano neobično shvatanje novinarstva. Ono je naročito izraženo u delu naših «evroreformskih» glasila. Za neke od njih biti novinar znači biti angažovan u korist određene političke opcije, pa makar i na račun elementarnog profesionalizma.

Ako Tadić izgubi, reći će se da je to narodnjačka krivica. Oni su propustili da ga na vreme podrže, kalkulisali su do poslednjeg trenutka, istakli svog kandidata, zbunjivali birače... Ako pak Tadić pobedi, opet će se reći da tu nema nikakve zasluge narodnjaka.