Raščaravanje od EU u Srbiji pomoći će nam ne samo da se bolje osećamo, već i da promenimo voz koji očigledno ide u pogrešnom smeru. Ali, da bi se zakoračilo napolje, najpre valja glavu razbistriti.  Šta još treba da nam se dogodi da bismo se otreznili?

Dakle, "tradicionalna zastava AP Vojvodine" jeste autentična, istorijska zastava Vojvodovine Srpske iz 1848, ona je zbilja naša i nije nikakva "naprednjačka izmišljotina". Branimo je i volimo koliko god to možemo, makar dotle dok postoji ovakva pokrajina Vojvodina kakva je danas.

Nama ostaje da se pazimo i uzdamo u ono što su vojvođanski Srbi rekli 1918: „Mi nismo verom i jezikom jedno sa Srbima i Srbijom nego smo kost od kosti srpske, jedno po duhu i sudbini. (…) Odlučili smo da jedno budemo sa Srbijom bez uslova, bez pregovora i bez pogovora”

Pogotovo u trenutku kad izblajhani stranci i strankinje, u političkim katakombama Brisela i Strazbura, uveravaju naše glavešine kako će nam biti predivno čim budemo dali Kosovo za pomak od čitavog jednog sedišta u briselskoj čekaonici.

Preko ovih „autokolonijalnih transmisija“, naši kompradorski propagandisti i denuncijanti, u savezu sa političkim kolaborantima i kapitulantima, nastoje da u javnosti sistematski zamagle prepoznavanje istinske agresije i glavnog zla. Njihov cilj je da od naroda naprave „stanovništvo“ koje samo zanima „briga za korito i hranu“