Вашингтон и Брисел желе да, после свих грешака које су овде направили, хитно затворе „српски проблем“ пре него што Руси сломе кијевску хунту. То је оно што Милош Ковић назива америчким моделом пацификације: „дођу, побију, протерају и опљачкају, а онда траже да се помирите са реалношћу“. Али, све то у данашњем времену је рачун без крчмара. Охридски рачун без крчмара.

Да подсетим, по истраживању НСПМ, против санкција Русији било је 82 одсто грађана Србије, за увођење санкција 7 посто, док 11 одсто није имало став. Ако дакле одбијемо ове који немају мишљење, то је статистички преко 90% људи који су против санкција Русији. А то је фактички – једнодушност!

То би било исто као да питамо ко је кога напао 3. септембра 1939. Јер, није нацистичка Немачка објавила рат Енглеској и Француској, већ обратно. Дакле, по логици наших компрадора, Немачка је жртва, морамо да будемо на страни Хитлера

Неке црвене линије постоје. Косово не могу више нити до краја да нам узму, ако га сами не дамо. А Косово, што се Србије тиче, више не може дати чак ни колонијална управа

Аутошовинистичка хистерија за Ускрс, у чијем средишту се налазило хорско денунцирање литургијских хришћана, уз позив властима и полицији да „коначно“ раде свој посао, показала нам је у шта би се претворили ти наши силни аутоколонијални селебритији – само да у Србију умаршира НАТО чизма