HRONIKA:
TEPIĆ: KOALICIJA „SRBIJA PROTIV NASILjA“ VIŠE NE POSTOJI. JOVANOVIĆ: OVO SU HILOVI IZBORI, ŽELE DA UBACE OPOZICIJU ZBOG DAVANjA LEGITIMITETA VUČIĆEVOJ VLASTI. LAZOVIĆ: NE PREPUŠTAMO SNS-U BILO ŠTA, RAZVLASTIĆEMO IH GRAD PO GRAD
DMITRIJ KULEBA: UKRAJINA NEMA „PLAN B“ ZA SUKOB SA RUSIJOM, UKOLIKO AMERIČKI KONGRES ODBIJE DA ODOBRI DODATNU VOJNU POMOĆ KIJEVU
NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 20. APRILA 2024. GODINE
BEOGRADSKI ODBOR „ZAJEDNO“ ODLUČIO DA IZAĐE NA IZBORE – IAKO STRANKA NEĆE: IZLAZIMO NA IZBORE 2. JUNA, NE ŽELIMO DA ODUSTANEMO NI OD JEDNE BORBE
N1: KOALICIJA „SRBIJA PROTIV NASILjA“ SE PODELILA POVODOM (NE)IZLASKA NA IZBORE 2. JUNA. IZLAZAK SU PODRŽALI: NPS, „ZELENO-LEVI FRONT“, „EKOLOŠKI USTANAK“, PSG I „NOVO LICE SRBIJE“. PROTIV SU: SSP, DS, „SRBIJA CENTAR“ I „ZAJEDNO“
MARGARITA SIMONjAN: U DONjECKU POGINUO AMERIČKI RATNI IZVEŠTAČ IZ DONBASA RASEL BENTLI, KOJI JE RADIO ZA SPUTNjIK
VUČIĆ NA PINKU: OTPOR REZOLUCIJI O SREBRENICI U UN SVE VEĆI, NAŠA BORBA TRAJE I NEĆE BITI LAKA, VIDEĆEMO TU KO JE PRIJATELj, A KO NEPRIJATELj SRBA I SRBIJE. NAREDNIH GODINA OČEKUJEMO OGROMAN NOVAC IZ NAMENSKE INDUSTRIJE
DEMOKRATSKA STRANKA: APELUJEMO DA KOALICIJA „SRBIJA PROTIV NASILjA“ DONESE JEDINSTVEN STAV O IZBORIMA 2. JUNA
MEHANIZAM U HAGU PREPUSTIO PRAVOSUĐU U SRBIJI PREDMET PROTIV VOJISLAVA ŠEŠELjA I ČETVORICE NjEGOVIH SARADNIKA
USTAVNI SUD HRVATSKE: PREDSEDNIK ZORAN MILANOVIĆ NE MOŽE DA BUDE NI PREMIJER, NI KANDIDAT ZA MANDATARA ZA SASTAV VLADE
SERGEJ LAVROV: RUSIJA NEĆE OBUSTAVLjATI BORBENA DEJSTVA, ČAK I AKO POČNU PREGOVORI SA UKRAJINOM. INSISTIRANjE DA SE „RUSIJI NANESE STRATEŠKI PORAZ“ POKAZUJE AGONIJU I HISTERIJU ZAPADA
PETER STANO: BRISELSKI SPORAZUM JE OBAVEZA. SVI POSTIGNUTI SPORAZUMI U OKVIRU DIJALOGA BEOGRADA I PRIŠTINE MORAJU SE SPROVESTI, KAKO KADA JE REČ O RANIJIM SPORAZUMIMA, KAO ŠTO JE BRISELSKI, TAKO I KADA JE REČ O OHRIDSKOM SPORAZUMU
Početna strana > Rubrike > Kolumne Slobodana Antonića > Čuvari dece od roditelja
Kolumne Slobodana Antonića

Čuvari dece od roditelja

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Antonić   
sreda, 22. oktobar 2008.
Grupa od šest učenika, koji su predstavljeni kao aktivisti NVO „Beosuport”, predala je 20. oktobra zaštitniku građana Saši Jankoviću zahtev da se zakonom zabrani svako fizičko kažnjavanje dece. Jedno dete-aktivista je istaklo da je neophodno doneti zakon kojim bi se krivično gonili roditelji zbog „svakog oblika fizičkog kažnjavanja, uključujući i običan šamar ili fizičko gurkanje deteta”. „Ne postoji nijedna pozitivna strana takvog oblika disciplinovanja”, rečeno je, uz opasku da je taj model ponašanja čak i „izvor narastajućeg vršnjačkog nasilja”!

Ova poseta šestoro malih aktivista zaštitniku građana bila je medijski veoma atraktivna. Ona je privukla mnogo više pažnje od konferencije za novinare 18 NVO, u oktobru prošle godine. I one su tražile da se zabrani svako telesno kažnjavanje dece i „hitno uspostavljanje odgovarajućih nezavisnih mehanizama prijavljivanja slučajeva telesnog kažnjavanja”. Pre svih deca treba da budu ta koja će da „pravovremeno obaveste nadležne institucije” ukoliko ih roditelji udare. Da bi ona to mogla, prethodno moraju biti „edukovana”. Zato se zahteva „dosledno i kontinuirano uključivanje i učešće dece u informisanje, pravovremeno prepoznavanje i sprečavanje telesnog kažnjavanja”.

Deo tog edukovanja jeste predmet „građansko vaspitanje”. Već sada se u udžbeniku iz ovog predmeta za prvi i drugi razred osnovne škole (str. 33) od dece traži da upišu da li ih je roditelj „udario” ili „počupao za kosu”. U Priručniku za nastavnike, iz istog predmeta, zatim se traži da se sa učenicima „na osnovu dobijenih odgovora analizira loš odnos prema detetu”, da se „na panou zabeleži koja su prava deteta povređena”, odnosno da se još jednom ponove „nastavne jedinice koje se odnose na kršenje dečjih prava od strane odraslih” (str. 31).

Odmah da kažem, uopšte ne mislim da je „batina iz raja izašla”. I sam verujem da je u Srbiji još uvek previše roditelja koji svoju decu radije vaspitavaju batinama nego rečima. Ali, između toga da se smanji opšti nivo telesnog kažnjavanja dece i da se zabrani svako telesno kažnjavanje dece, čak i najobičnija roditeljska pljuska po zadnjici, ogromna je razlika. Konvencija UN o dečjim pravima (1989) izričito zabranjuje zlostavljanje dece. Ali, ona ne zabranjuje roditeljski udarac po zadnjici. U skladu sa tim postupa i naš Porodični zakon (2005). On zabranjuje roditeljima da „zlostavljaju” i „ponižavaju” decu (čl. 6, 69, 81). Ali, pljuska po zadnjici nikako nije krivično delo. Ima zemalja, međutim, u kojima je zabranjeno svako fizičko kažnjavanje dece. Neke od tih zemalja su i članice EU. I evo sada kako neke NVO nastoje da se i u Srbiji uvede ista norma i da se, zatim, upravo te organizacije promovišu kao glavni ovlašćeni čuvari i zaštitnici ovdašnje dece od njihovih roditelja.

Brojne opasnosti kriju se iza ovakvih zahteva. Prva opasnost je da svaki roditelj, samo jednim zakonskim aktom, postane potencijalni kriminalac. Svaki roditelj zna da se deca do izvesnog uzrasta jednostavno ne mogu ograničavati samo rečima. Telesna kazna, za najveći deo roditelja, nije izraz mržnje ili sadizma prema deci. Ona predstavlja želju da se deca zaštite od svojih sopstvenih nerazumnih postupaka koji ih dovode u životnu opasnost. Ona je, za ogromnu većinu očeva i majki, izraz apsolutne roditeljske ljubavi i brige. Kriminalizacija svih roditeljskih telesnih kazni, uključiv i one najblaže i za najmlađi uzrast, u suprotnosti je sa najbolje shvaćenim interesima same dece.

To što takve norme postoje u nekim zemljama EU, nikako nije razlog da i mi takvu normu uvedemo. Sklonost da se svaki detalj života i rada normira, i to po pravilu restriktivno i arbitrarno, jedna je od najčešćih meta kritika evroskeptika. Dok, na jednoj strani, među elitom cveta finansijski kriminal i korupcija najstrašnijih razmera, u isto vreme se, opasnim i bezobalnim normama, koje su već u toj meri brojne i komplikovane da ih građani jednostavno ne mogu znati, obični ljudi pretvaraju u kriminalce. A da li će se takav „kriminalac” procesuirati ili ne, zavisi samo od raznih moćnika, i njihove dobre ili zle volje.

Druga zabrinjavajuća crta jeste politička zloupotreba dece i njihovo okretanje protiv sopstvenih roditelja. Šaljući ono šestoro dece kod Saše Jankovića, NVO ih je već zloupotrebila. Zakonodavstvo je stvar odraslih, ne dece. Deca, naravno, mogu da se žale na kršenje svojih prava. Ali, ovde je reč o besramnoj zloupotrebi dece da bi se javnost izmanipulisala i izvršio pritisak na zakonodavce. Šta će tek da rade ove NVO ako se sutra donese zakon kojim svaki roditelj postaje nasilnik? Svako od nas će doći u priliku da ga sopstveno dete prijavi na času građanskog vaspitanja. Svako od nas postaće predmet zanimanja različitih službi i NVO. Svako od nas će biti izložen pretnjama da će biti javno difamiran kao loš roditelj i da će mu, čak, biti oduzeta deca. Želimo li da živimo u takvom društvu? I kako se takvo društvo može nazvati drugačije osim – totalitarističko?

[objavljeno: 23/10/2008]
 

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, „Zajednica srpskih opština“ na KiM biti formirana do kraja 2023. godine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner