Још нема података о томе да ли су се гости вратили кући задовољни оним што су чули и да ли су изразили спремност да дају свој допринос , да “помогну остваривање демократског циља“ - испуњавање жеља покрајинских родољуба који би били срећнији да не живе у Србији.

Важно је само да нису заборавили да нам пошаљу јасну поруку да одређивање датума за почетак преговора зависи од тога колико ћемо се трудити да живимо и радимо према њиховим упуствима и саветима, затим да наставимо са реформама, а постигнемо и задовољавајући напредак у дијалогу са Приштином.  

У паници да се немири не прошире, премијер Јанез Јанша изашао је са идејом “друге републике”, нудећи грађанима и политичким странкама бројне уступке, чак и хитну промену устава, али под условом да се постигне општи консензус о прихватању и спровођењу реформи.

Досадашњи ток сиријске кризе показао је да ју је без Русије немогуће решити, а Турска је свесна њене кључне улоге. Насупрот ранијој запаљивој реторици, и Ердоган је после сусрета саи истакао да и он и Путин имају искрену жељу да се прекине крвопролиће.

Кавазовићеве изјаве су пажљиво праћене међу муслиманима у Србији, док је реис Зилкић очекивао да ће нови босански реис успоставити братске односе са руководством Исламске заједнице Србије. Уместо тога, Зилкић је и од Кавазовића добио низак ударац.

Домаћа јавност је већ огуглала на „Курирове“ бисере, али интервју са Готовином заиста је крајња тачка бесрамног и бескруполозног новинарства,  чиме је буквално пљунуто на све жртве „Олује“ и све протеране Србе.

Запад је овом одлуком свог извршног тела, Хашког трибунала, који се прославио тиме да је однео неколико српских глава, задао коначан ударац правди и човечности.

Договор који је постигнут у Бриселу пружа повод за озбиљне сумње да ће положај покрајине, како су то многи најављивали, постати званичан услов за приступање Србије ЕУ у оквиру следећег извештаја Европске комисије.

Шта рећи о овом најновијем гнусном испаду бошњачких навијача у Сарајеву? Да ли је то одраз колективне мржње према Србима, или се ради о поремећеној психологији? Овакви испади навијача немају ама баш никакве везе са спортом и спадају у озбиљан друштвено-социолошки проблем.

Лакше је пронаћи нафту у центру Београда него колико су износиле златне резерве СФРЈ. Комунистичка Југославија је веома брзо повратила око 50 тона злата али се не зна шта се десило са златом које је Краљевина имала у банкама у САД.