Висок ранг организатора и гостију изложбе у Трондхајму сведоче да је пројекат хрватских ауторки веома озбиљно замишљен, а његову даљу реализацију довела у питање реакције српска заједница у Норвешкој, која је одлагањем изложбе у Ослу постигла значајан успех.

Шта да ради српска страна када пред собом има противника који користи двоглави метод борбе против српских интереса на Косову и Метохији? Могла би да се самоуверава да албанска употреба таквих средстава неће довести до њиховог циља.

Хрватска је до сада имала велику подршку партнера иу ЕУ, који су јој ради уласка опростили чак и етничко чишћење Срба у „Олуји“, али истовремено за завршавањем процеса њеног пријема,почели су да стижу и рачуни које треба платити, и то државном имовином, која је, попут Грчке, сада стављена на распродају. 

На улице Париза изашло је тим поводом не „десетине хиљада“, већ много више – светски медији јављају да је на демонстрацијама било најмање 350 000 људи, што је процена полиције, док организатори тврде да их је било чак 800 000.

А о никада ничим доказаној мантри о ЕУ, коју већина наших политичара непрестано понавља, односно о ставу да „због реалности“ Србија треба да жртвује самосталност, Устав, територију и грађане, а све ради „добитка“ који је у ствари губитак на свим пољима, не вреди трошити речи.

„Новопечени“ критичари Ћосића или не разумеју шта је систем или не разумеју шта је држава. У сваком случају, многи за и од идеологије живе, али су ретки они који попут Ћосића, због исте, стављају главу на пањ савремених идеолога.

Дачић се по трећи пут оглашава и овога пута, попут увређеног детета коме нису испуњене жеље, изјављује како „неће ићи у Брисел док споменик не буде уклоњен“.

Још нема података о томе да ли су се гости вратили кући задовољни оним што су чули и да ли су изразили спремност да дају свој допринос , да “помогну остваривање демократског циља“ - испуњавање жеља покрајинских родољуба који би били срећнији да не живе у Србији.

Важно је само да нису заборавили да нам пошаљу јасну поруку да одређивање датума за почетак преговора зависи од тога колико ћемо се трудити да живимо и радимо према њиховим упуствима и саветима, затим да наставимо са реформама, а постигнемо и задовољавајући напредак у дијалогу са Приштином.  

У паници да се немири не прошире, премијер Јанез Јанша изашао је са идејом “друге републике”, нудећи грађанима и политичким странкама бројне уступке, чак и хитну промену устава, али под условом да се постигне општи консензус о прихватању и спровођењу реформи.